Zaštita od radijacije

Jedinstvenu vakcinu, koja neutrališe uticaj radijacije na živi organizam, smislili su ruski naučnici iz Vladikavkaskog naučnog centra RAN. Japanski stručnjaci su se zainteresovali za ovaj preparat i nameravju da ga koriste radi neutralizacije negativog uticaja radijacije na spasioce u nesreći na Fukušimi.

Po rečima rukovodioca odelenja za biotehnologiju Vladikavkaskog centra profesora Vjačeslava Malijeva, rad na vakcini se odvija zajedno s nacionalnom aerokosmičkom agencijom SAD i trenutno je u završnom stadijumu. Naučnim ispitivanjima iz Severne Osetije radiobiolozi NASA su se priključili 2006. godine, posle eksperimentalnog poređenja ruske i američke vakcine. Preparati su uvođeni eksperimentalnim životinjama, koje su dobile dozu zračenja, nakon koje ne bi mogle da prežive više od nedelju dana. Individue vakcinisane američkim sredstvom uginule su četvrtog dana. Životinje koje su dobile ruski aparat su preživele. Dva meseca kasnije u njihovim organizmima nisu otkriveni bilo kakvi poremećaji. Sledeće faze ispitivanja vakcine, kako na životinjama, tako i na ljudskim ćelijama vrše se već zajednički i potvrđuju delotvornost preparata. Vakcina deluje u slučaju prekoračenja dozvoljene norme radijacije od preko hiljadu puta, tvrde naučnici iz Vladikavkaza, ali zasad nema reči o njenoj kliničkojprimeni.

Razrada i ispitivanje preparta za lečenje bolesti, izazvanih radijacijom, pri čemu se razaranje odvija na nivou DNK obično traju godinama, kaže rukovodilac laboratorije Sveruskogcentra za urgentnu i radijacionu medicinu MVS Rusije Voldemar Tarita:

Među najjednostavnijim i najpristupačnijim sredstvima, koji smanjuju stepen uticaja radijacije na čoveka jesu preparati joda, koji čuvaju štitnu žlezdu. Ali, u slučaju normalnog radijacionog fona, ističe stručnjak, ne treba se baviti samolečnjem lekovima i aditivima, koji sadrže jod. Njihova prekomerna doza dovodi do negativnih posledica: alergije, koprinjače, groznice i različitih dermatitisa. Za preventivu je dovoljno jesti, na primer, morski kupus.

Po rečima Voldemara Tarite, nakon povratka u domovinu svi ruski spasioci, koji su radili u Japanu, biće pregledani jedinstvenom aparaturom Sveruskog centra za urgentnu i radijacionu medicinu MVS u Sankt-Peterburgu.

Imamo jedan spektrometar za merenje ozračenosti čoveka – to je velika gvozdena komora, u kojoj se određuje prisustvo radijacionih materija u organizmu. Sad čekamo naše spasioce koji rade u Japanu. Pošto oni udišu taj vazduh u njihov organizam može nešto da dospe. Zbog toga će biti pregledani kod nas i mi ćemo paziti na to da u njihovim organizmima sve bude čisto.

Danas u rejonima Japana, koji su nastradali u zemljotresu i cunamiju, nastavlja da radi preko 150 ruskih spasilaca. Oni su pregledali preko 100 kvadratnih metara teritorije, izvukli su iz ruševina 112 tela poginulih. Vrednost fona radijacije u rejonu dejstva ruskih spasilaca iznosi 0,3-0,4 mikrosiliverta na sat, što je ispod dozvoljene vrednosti. Za sve vreme rada saradnika MVS u zoni njihove odgovornosti nivo radijacije nijednom nije premašio maksimalo dozvoljenu koncentraciju.