Daleki Istok je pod kontrolom seizmologa

Seizmolozi i meteorolozi budno prate situaciju na japanskim ostrvima. Od momenta razornog zemljotresa 11. marta zabeleženo je još na stotinu zemljotresa. Kako tvrde stučnjaci, stanovnici Dalekog Istoka nemaju povoda za zabrinutost. Ipak, na Sahalinu i u Primorju radnici hidrometeorološkog centra i geofizičke službe rade u pojačanom režimu.

Ništa od onoga što se dešava sa strane Tihog okeana nije opasno za stanovnike ruskog Dalekog Istoka, smatraju stručnjaci. Ovog puta je do naše obale došao samo odjek japanskog cunamija – na obali Primorja senzori su zabeležili talas visine od 36 sm, kod obale Kurilskih ostrva – 2 metra. Istovremeno, treba imati na umu da je ovaj region opasan u seizmičkom smislu i zato okeanolozi uvek moraju biti na oprezu, kaže načelnik Centra za cunami i morske prognoze Uprave Primorskog hidrometereološkog centra Tatjana Ščerbinjina.

Pojačavamo pažnju kad magnituda previsi 6. podeljak. Od 7 se već smatra da zemljotres ima karakteristike izazivanja cunamija. Na primer, 1983. godine u Japanu se desio zemljotres magnitude 8,3 i tada je u priobalju bilo jako velikih talasa. Do Primorske pokrajine došli su talasi visine 5 metara.

Sad se u regionu zapaža velika seizmička aktivnost. Stručnjaci svakodnevno registruju po nekoliko podzemnih potresa. Tako je kod obale japanskog ostrva Honši dan ranije registrovan novi zemljotres magnitude preko 6. Kako kaže direktor Sahalinske filijale geofizičke službe Ruske akademije nauka Jurij Levin, radnici seizmičke stanice „Južno-Sahalinsk“ sigurno nikad neće ostati bez posla.

Izgleda da se posle tako snažnog zemljotresa aktivira cela Tihookeanska ploča. Mnogi postavljaju pitanje: da li je moguće ponavljanje tako jakog zemljotresa kod obale Dalekog Istoka? Naravno, takva mogućnost postoji. Sad pratimo pomalo povišenu seizmičku aktivnost kod istočne obale Kamčatke, na Kurilima. Međutim, zasad se ne može reći da postoji naglo povećanje aktivnosti.

Što se tiče cunamija, sasvim je moguće upozoriti stanovništvo na nadolazeću nesreću, kaže Jurij Levin. Algoritam aktivnosti je dobro poznat. Seizmolozi prenose informaciju o epicentru zemljotresa MVS, kao i o centru cunamija. A zatim okeanolozi računaju visinu talasa i vreme njegovog dolaska do obale. U Primorskoj pokrajini radi nekoliko automatizovanih punktova, po federalnom programu se montiraju hidrofizički senzori. Oni beleže promenu nivoa mora.

Stručnjaci sumnjaju u mogućnost ponavljanja japanskog scenarija. Isto se tiče i cunamija. Primorju, kao i Južnom Sahalinu i Kurilima veliki talas može da preti ako se epicentar zemljotresa bude nalazio u Japanskom moru. A talasi s Ohotskog mora mogu zapljusnuti istočnu obalu Sahalina, kao i Kurilska ostrva i zapadno priobalje Kamčatke. Međutim, to je sve teoretski, jednoglasno tvrde i seizmolozi i okeanolozi. Takozvani cunamigeni zemljotresi su najverovatniji u Tihom okeanu, a to znači da ne postoji pretnja po rusku obalu.