Cijena revolucije – hoće li nafta skočiti do 300 dolara

Noćna mora svetske ekonomije – 300 dolara za barel nafte – može da postane java. Još u februaru, kada su u Libiji tek počeli sukobi između regularne Libijske vojske i pobunjenika, analitičari najvećih svetskih banaka su predvideli rast naftnih kotacija. Prema verziji Barklajs Kapital, do 150 dolara, prema verziji japanske banke Nomura do 220 dolara. Sada se ekspertima pridruži bivši ministar za naftu Saudijske Arabije šeik Zaki Jamani, koji je bio na toj dužnosti 26 godina. On je uvren da će politička nestabilnost u Kraljevini poljuljati svetsko sirovinsko tržište. I kotacije će poleteti do sada neverovatnih 300 dolara. Istina, Zaki Jamani se ograđuje: Sada ne očekujem nešto slično, ali ko je očekivao ono što se desilo u Tunisu? Zamenik rukovodioca analitičkog odeljenja kompanije Alor-Invest Dmitrij Ljutjagin priznaje da se prognoza Zakija Jamanija može ostvariti.

Ako se uzima samo naftni sektor ove zemlje i hipotetička mogućnost takvog razvoja događaja, zaista cene nafte u konstekstu nestabilnosti mogu da uzlete do novog istorijskog maksimuma. One mogu da budu i 200 dolara, ali to će zavisiti od raspoloženja i špekulanata koji igraju na naftnom tržištu.

Sada sama Saudijska Arabija nastupa kao spasilac naftnog tržišta. Zemlja je uvećala proizvodnju do skoro 9 miliona barela dnevno, kompenzovavši gubitke zbog obustave proizvodnje u Libiji. I rezervni kapaciteti u Kraljevstvu još postoje. Ali niko od članova OPEK-a, čak svi zajedno, ne mogu da kompenzuju obustavu proizvodnje u samoj Saudijskoj Arabiji. Između otalog, nisu svi analitičari raspoloženi tako pesimistično. Da, u strahu su velike oči, i špekulanti mogu da dovedu kotacije do neviđenog nivoa, ali tako skupu naftu neće moći da kupe kupci, kaže Andrej Meščerin, glavni urednik lista Naftna i gasna vertikala.

Mislim da sada nema osnove da se govori o dugotrajnom rastu cena do takvog nivoa. Zato što je glavno pitanje da li su potrošači spremni da kupuju naftu po takvim cenama. I najverovatnije svetska privreda, koja je upravo preživela krizu, nije spremna da kupuje naftu po tako visokim cenama. Ipak će se utvrđivati paritet između potražnje i punude, i sve to će se nalaziti na razumnom nivou.

Skupa nafta se već odražava na prognozama napretka privrede u Evropi. Prema podacima Dojče Banke, ako kotacije ostanu na aktuelnom nivou – od oko 120 dolara za barel marke Brent – tempo rasta unutrašnjeg bruto proizvoda u EU će pasti bar za pola procenata. Ako barel poskupi do 150 dolara, u Starom svetu će započeti stagnacija. Slične su prognoze i za američku ekonomiju. Tako da je demokratama sa obe strane atlantika sada nepovoljno da provociraju nove revolucije u regionu. Skupo će ih koštati.