Elektronski čitač ili papirna knjiga – ko će koga...

Perspektive elektronske ili tradicionalne papirne knjige jedna je od centralnih tema diskusije koja se vodi na međunarodnom Lindonskom sajmu knjiga. Rusija kao počasni gost foruma bila je aktivni učesnik ovih diskusija i iznela je svoje iskustvo.

Iskustvo, na primer, ruske kompanije LitRes, prestavljene na sajmu, dugo je četiri godine: upravo toliko ona se bavi trgovinom elektronskim knjigama preko Interneta i mobilnih operatera. Sklapaju se ugovori sa vlasnicima autorskih prava, izdavačima i autorima, knjige se prenose u elektronski format i objavljuju na sopstvenom resursu. Na današnji dan on je najveći u Rusiji: njegove usluge koristi oko milion ljudi mesečno. Svega 10% ljudi plaća za tekstove koji se skidaju sa interneta. A ima i pirata koji stavljaju na Internet besplatne elektronske knjige.

U Evropi, između ostalog, pokazatelji prodaje elektronskih izdalja bliski su nuli. U SAD stvar izgleda drugačije: tamo elektornska izdanja čine 15-20% tržišta. Neusmnjivo čovek koji čita vidi mnogo prednosti u korišćenju elektronskih verzija u svom elektronskom čitaču. On je lagan ko pero, u njega se može staviti mnogo tekstova, zgodno je da se čita čak i u mraku, a cena kupljenog teksta je tri puta manja nego štampana papirna varijanta. Nedavno se pojavila fukncija zvučne verzije teksta: kad se oči umore možeš da se prebaciš na režim da ti knjigu čitaju naglas. Tako da tradicionalna papirna knjiga ima velike probleme i ona će izgleda morati da se menja, smatra predstavnik velike ruske izdavačke kuće AST, predstavljene na Londonskom sajmu Tatjana Pljuta. Ona je rukovodilac projekta Elektronske knjige, ali u intervjuu za Glas Rusije priznaje:

Bez obzira na to što u izdavačkoj kući vodim projekat Audio i elektronske knjige, sama čitam knjige u tradicionalnom formatu. Osećaj dodira po meni je za mnoge čitaoce važan. Da uzmu u ruke dobru knjigu i da osete zadovoljstvo – to je, kako mi se čini, nemoguće uporediti sa čitanjem knjige na gadžetu. Što se tiče budućnosti, sto posto sam ubeđena da će masovna književnost – krimići, ljubavni romani, fantastika – otići na Internet, u elektornski vid. Što se tiče dostojnih knjiga, dobrih izdanja, mislim da će nas ona još dugo radovati u tradicionalnoj papirnoj varijanti. Ali da se maksimalno očuva tiraž knjiga, treba ih štampati u formatu pogodnijem za pitaoca: kvalitetniji dizajn, papir, štampa...

Naravno, takve knjige će biti sve skuplje. A elektronske su sve jeftinije. Na primer, saznalo se da će od maja internet prodavnica Amazon početi da prodaje specijalnu verziju čitača Kajndl, ali sa ugrađenom reklamom. Amazon je izračunao da u tome nema ništa strašno: jer ljudi su navikli na reklamu u časopisima i odnose se prema njoj mirno. Na kraju krajeva, čitalac bira na kom nosaču će da čita.