Aktuelni sistem obrazovanja upropaštava decu

Reforme, reforme, reforme...
Svi hoće da budu reformatori, da menjaju,  da pri tome odbace iz prošlst sve i što je bilo i loše i dobro.

Bez prmena nema napretka. Međutim pre nego što se krene u refrom mora se izvršiti detaljna analiza posledica koje će ta promena izazvati. Tako bi bra trebalo da se radi pre svega kad se promene odnose na najmlađe generacije jednog društva.

Na žalost reforme koje se provode u obrazovanju Republike Srpske često se provode nad decom kao nad zamorčićima bez detaljne analize i kao takve imaju katestrofalne posledice.

Ovaj put ćemo pokušati skrenuti pažnju na jedan aspekt tih reformi, čijom se realizacijom se na njaka dečija leđa svakodnevno tovare školske torbe sa mnoštvom knjiga, sveski, radnih listova i drugog školskog materija. Dešava se da se za jedan predmet nosi i po 4-5 različitih sveski, knjiga,..

Kakve su posledice?

Na žalost katesotorfalne. O tome vam mogu posvjeočiti mnogi roditelji čija su deca tek u trećem-četvrtom razredu osnovne škole.

Na sistematskim pregledima koji se provode u osnovnim školama, ljekari beleže veliki broj deformiteta kičmenog stuba kod dece.

Dešava se da u jednom razredu od 24 učenika, na lekarski pregled kod ortopeda zbog problema sa deforimitetom kičmom uputi i po 20 učenika.

Jedan bian uzrok ovako katestrofalnih stanja zdravlja dece je uzrok u preteškoj školskoj torbi. Na nejaka dečija leđa se tovare preteške školske torbe čija težina u pojedinim slučajevima iznosi oko 40% težine deteta.

Npr. u osnovnoj školii Branko Radiučević u Banjoj Luci imate slučaj da dete težine 24 kilograma u pojedine dane nosi školsku torbu koja ima težinu i do 9 kilograma.

Na žalost, nije škola Branko Radičević izuzetak.

Da li se iko o nadležnih iz Ministarstva obrazovanja i kulture ili iz Ministarstva zdravlja zapitao šta nam se to dešava sa decom i šta je uzrok tavih poražavajućih rezultata?

Da li su reformatori, ministri, njihovi pomočnici,.. probali na svojm leđima da da testiraju da u skladu sa njihovom težinom kad krenu na posao da natovare sebi torbu težine 35-40 kilograma.

Naravno ovo ne bi bilo adekvatno opterečenje. Njihova kičma kao odraslih osoba je već formirana, a dječija je tek u razvoju i mnogo lakše se deformiše.
Da li je to ono što želimo od škole? Da li je potrebno da bi došli do znanja da upropastimo fizičko zdravlje učenika? Šta terba da očekujemo od dece koje u tako malom uzrastu imaju probleme sa deformitetom kičme? Šta će biti sa tom decom u 40-tim, 50-tim godinama starosti? Koliko će društvo tada imati penzionera invalida?

Deforimitet se uglavnom vremenom pogoršava. Tako da imamo ortopede koji upozoravaju da se u srednjim školama sreću sa slučajevima deforimiteta kavih nije bilo u starim udžbenicima.

Krajnje je vreme da se zaustavi uništavanje zdravlja naše dece i našeg društva.