Početna stranica > Novosti
Danska TV BT u rekonstrukciji događaja pokazala je da su danski vojnici mogli više puta da intervenišu, a prema rečima Jana Vela Dorfa, tada višeg narednika, Danci su imali pravo i da pobiju počinioce zločina. Međutim, komandant obližnjeg logora za pripadnike UN Jorgen Kold naredio im je da samo posmatraju?!
- Mnogi su bili ljuti, jer ništa nije preduzeto - rekao je Sorensen.
- Da sam ja bio tamo, naredio bih vojnicima da ispale metke upozorenja kroz prozore, kako bi naterali počinioce da prestanu - rekao je Borhum.
- Početkom avgusta 1995. godine ubijeno je više od 200 izbeglica u Dvoru na Uni, a o tome postoji i priča danskih istoričara Jana Balasta i Jana Blaua, koju smo preneli u jednoj našoj publikaciji. Prema našim informacijama, u ovom slučaju se radi o ljudima iz staračkog doma u Petrinji, koji su bili preneti u školu - objašnjava Štrbac.
On kaže da još niko nije osuđen za zločine u sektoru Sever, gde se desio ovaj strašni zločin.
- Nedavna presuda Haškog tribunala hrvatskim generalima odnosi se na sektor Jug, Liku i Dalmaciju, a za sektor Sever, gde se desio ovaj zločin, niko još nije odgovarao. U Tribunalu su mi objasnili da su se opredelili za neke zločine koji su lakše dokazivi i koji ukazuju na određeni obrazac ponašanja, prepuštajući ostalo nacionalnim sudovima - kaže Štrbac.
- Amerika nije dala nikakav znak, a kako nismo rekli ne, Tuđman je to protumačio kao odobrenje. Upozorili smo ga da ako krene u akciju preuzima i rizike, jer ako nešto krene po zlu, SAD mu neće pomoći. Osim toga, upozorio sam ga i da se civilima ne sme ništa desiti - rekao je Galbrajt.
- Kad god postoji mogućnost da dobiju po glavi, oni se izmaknu. To da li će se umešati, zavisi od toga da li je misija čuvanje ili uspostavljanje mira. Ako je čuvanje - onda ih briga. Iako često imaju ovlašćenja da upotrebe oružje, to retko čine jer onda postaju legitimna meta. Zato, da gde god mogu, oni se elegantno uklone - kaže Lazanski.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Danski vojnici gledali kako Hrvati ubijaju bolesne Srbe
26.04.2011. god.
Da su se tokom hrvatske vojne akcije „Oluja" 1995. godine dešavali stravični zločini potvrdilo je i otkriće danske televizije BT, koja je prekjuče objavila vest o masakru u Dvoru na Uni
Stravičan zločin... Hrvatski vojnici ubijali i ljude u invalidskim kolicima
Vojnici iz Danske, kao deo misije UN u Hrvatskoj, bili su tada nemi svedoci ubistva devet srbskih hendikepiranih civila.
Danski mediji nazvali su pre nekoliko dana ovaj slučaj mračnim poglavljem u njihovoj istoriji ratovanja, a u „Veritasu" tvrde da je ovaj zločin bio poznat javnosti još u decembru 1996. godine!
Pokolj trajao 15 minuta
Grupa nemoćnih civila nalazila se tokom zločinačke akcije „Oluja" u jednoj školi u Dvoru na Uni, a televizija BT prenela je da se egzekucija odvijala svega nekoliko metara od 200 danskih vojnika pod punom ratnom opremom. Dvojica njih su čak bili smešteni na krovu škole, dvojica u obližnjem bunkeru, dok je 30 Danaca bilo zapadno od škole. Kako se navodi, vojnici su primetili 12 naoružanih ljudi u maskirnim uniformama koji su se kretali u blizini škole, ali nisu reagovali. Kasnije su ti isti naoružani ljudi poređali devet psihički i fizički hendikepiranih ljudi jednog do drugog i poubijali ih. Pokolj je trajao 15 minuta.
Danska TV BT u rekonstrukciji događaja pokazala je da su danski vojnici mogli više puta da intervenišu, a prema rečima Jana Vela Dorfa, tada višeg narednika, Danci su imali pravo i da pobiju počinioce zločina. Međutim, komandant obližnjeg logora za pripadnike UN Jorgen Kold naredio im je da samo posmatraju?!
Kold je za TV BT izjavio da 16 godina kasnije ne želi da učestvuje u raspravi o tome da li je nešto moglo biti sprečeno ili nije, dok je bivši narednik u logoru Dipon Sorensen izjavio da su njegovi ljudi nakon tog događaja bili jako iznervirani zbog onog što se desilo.
- Mnogi su bili ljuti, jer ništa nije preduzeto - rekao je Sorensen.
Penzionisani general Poul Borhum, koji je ubrzo nakon masakra preuzeo komandu u Dvoru na Uni, smatra da je zločin mogao biti sprečen.
- Da sam ja bio tamo, naredio bih vojnicima da ispale metke upozorenja kroz prozore, kako bi naterali počinioce da prestanu - rekao je Borhum.
Likvidacija nemoćnih Srba desila se 8. avgusta 1995. godine, nekoliko dana po završetku akcije „Oluja", a danski mediji nazvali su ovaj slučaj „mračnim poglavljem" u danskoj istoriji ratovanja i hororom koji je ostao nerazjašnjen. Direktor centra „Veritas" Savo Štrbac kaže da vest o ovom zločinu nije nova i da je u Dvoru na Uni ubijeno preko 200 izbeglica.
- Početkom avgusta 1995. godine ubijeno je više od 200 izbeglica u Dvoru na Uni, a o tome postoji i priča danskih istoričara Jana Balasta i Jana Blaua, koju smo preneli u jednoj našoj publikaciji. Prema našim informacijama, u ovom slučaju se radi o ljudima iz staračkog doma u Petrinji, koji su bili preneti u školu - objašnjava Štrbac.
On kaže da još niko nije osuđen za zločine u sektoru Sever, gde se desio ovaj strašni zločin.
- Nedavna presuda Haškog tribunala hrvatskim generalima odnosi se na sektor Jug, Liku i Dalmaciju, a za sektor Sever, gde se desio ovaj zločin, niko još nije odgovarao. U Tribunalu su mi objasnili da su se opredelili za neke zločine koji su lakše dokazivi i koji ukazuju na određeni obrazac ponašanja, prepuštajući ostalo nacionalnim sudovima - kaže Štrbac.
Galbrajt: SAD nisu dale zeleno svetlo
Amerika nije dala Hrvatskoj zeleno svetlo za „Oluju", izjavio je bivši američki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt, ističući da je upozorio Franju Tuđmana da se civilima ne sme ništa desiti.
- Amerika nije dala nikakav znak, a kako nismo rekli ne, Tuđman je to protumačio kao odobrenje. Upozorili smo ga da ako krene u akciju preuzima i rizike, jer ako nešto krene po zlu, SAD mu neće pomoći. Osim toga, upozorio sam ga i da se civilima ne sme ništa desiti - rekao je Galbrajt.
Za njega je Tuđman bio osoba iz 19. veka sa svojom idejom o homogenoj Hrvatskoj i odobravanjem ideje o podeli BiH koju je retko ko, pa čak i iz samog HDZ-a, podržavao.
UN bio samo posmatrač
Vojni analitičar Miroslav Lazanski kaže da jedinice UN-a generalno izbegavaju da se mešaju u vojne sukobe.
- Kad god postoji mogućnost da dobiju po glavi, oni se izmaknu. To da li će se umešati, zavisi od toga da li je misija čuvanje ili uspostavljanje mira. Ako je čuvanje - onda ih briga. Iako često imaju ovlašćenja da upotrebe oružje, to retko čine jer onda postaju legitimna meta. Zato, da gde god mogu, oni se elegantno uklone - kaže Lazanski.
Radovan Marković
- Izvor
- PressOnline
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Danas je konačno počelo emitovanje kanala RT Balkan na platformi MTel u svim gradovima Republike Srpske....
Poseta je organizovana uz podršku Centra za međunarodnu saradnju „Rusko-balkanski dijalog“ i «Rusko-balkanskog centra za poslovnu saradnju i kulturu»....
U aprilu u Rafineriji nafte Pančevo prerađeno 336 hiljada tona sirove nafte...
NIS investirao 4,9 milijardi dinara u istraživanje nafte i gasa...
U Srbiji je 9. maja 2026. godine na TV «Belle amie» prikazana premijera filma «Mariupolj: Ruski grad». Ovaj unikalni događaj planski se poklopio sa 81. godišnjicom pobede u Drugom...
Skoro 60 odsto Evropljana više ne smatra Vašington pouzdanim partnerom, pokazuje nova anketa fondacije Bertelsman...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
