Hag zahteva hapšenje Gadafija

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) Luis Moreno-Okampo zahtevao je izdavanje naloga za hapšenje libijskog lidera Moamera Gadafija, njegovog sina Seifa al-Islama i šefa obaveštajne službe Abdule as-Sanusija. Predstavnici libijskog kabineta ministara požurili su da odgovore da će ignorisati svaki zahtev za hapšenje Gadafija, pošto libijske vlasti ne priznaju jurisdikciju ovog međunarodnog sudskog organa.

Informacije o tome da će se u Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu ovih dana pojaviti zahtev za hapšenje Moamera Gadafija, objavljen je u štampi još pre nedelju dana. Tako da je izjava Luisa Moreno-Okampa postala samo zvanična konstatacija o nameri ove sudske instance, koja deluje pod okriljem OUN i koja pokreće procese po zahtevu Saveta bezbednosti. Međunarodna zajednica pokušava da pozove Gadafija na odgovornost u pravnom polju, ali zasad nije poznato da li će ovi napori dati neki rezultat, smatra član Međunarodnog saveza advokata Tegod Šarifov.

U slučaju uspešnog hapšenja Gadafija, njegovih sinova i šefa obaveštajne službe, koji su navodno počinili zločine protiv čovečnosti, ova lica će odgovarati. Osim toga, treba opravdati delovanje vojske NATO i rezoluciju Saveta bezbednosti OUN. Zapad će učiniti sve što je u njegovoj moći kako bi se ovo pitanje razmotrilo na međunarodnom nivou.

Još u martu SB OUN je doneo rezoluciju, koja je Međunarodnom krivičnom sudu dala prava da ispita delovanje Gadafijevog režima. Krajem aprila MKS je završio preliminarno proučavanje činjenica navodnih vojnih zločina protiv civilnog stanovništva i nekoliko dana kasnije je pokrenuo punu istragu. Pritom je ona obavljena u rekordno kratkom roku: ranije je period između ove dve procedure iznosio nekoliko godina.

Tužioci MKS su saopštili da su obavili ogroman posao u 11 zemalja, ispitavši preko 50 svedoka, da su analizirali preko 120 svedočenja iz same Libije. Sve im je to omogućilo da prikupe „opširne i čvrste“, kako se kaže u MKS, dokaze prestupnih dejstava libijskih vlasti protiv sopstvenog stanovništva.

Međunarodni krivični sud je osnovan 1998. godine na bazi Rimskog statuta, koji je potpisalo 139 država. Ovaj dokument je do danas ratifikovalo 111 država, među kojima nema Libije. To omogućava da se govori o izvesnim pravnim kolizijama, povezanim s nadležnošću MKS za zločine, počinjene u Libiji. U Rimskom statutu je napisano da sud može da ostvari svoju jurisdikciju ukoliko država, na čijoj teritoriji je zločin počinjen, priznaje jurisdikciju suda. Na Libiju se ova norma očigledno ne odnosi, smatra predsednik Asocijacije advokata Rusije za čovekova prava Evgenije Arhipov.

S tačke gledišta međunarodnog prava, ako Libija nije ratifikovala međunarodni dokument, on se na nju ne odnosi. Međutim, što se tiče Moamera Gadafija, njegovo nalaženje na teritoriji treće zemlje predstavlja presedan za mogućnost njegovog hapšenja.

Uzgred rečeno, rezolucija Saveta bezbednosti OUN o uvođenju zabrane letova iznad Libije je na početku takođe izgledala sasvim opravdano i nevino. Međutim, de fakto je u ovoj zemlji započela velika vojna operacija, u kojoj gine i mirno stanovništvo, u čiju zaštitu je na rečima, Zapad i ustao. Jasno je da je sad Gadafijeva pojava na teritoriji zemalja, koje su ratifikovale Rimski statut prosto nemoguća, ako on želi da ostane na slobodi. Međutim, sudeći po svemu, nalog MKS će omogućiti njegovo hapšenje i u samoj Libiji – svi odlično znaju da neke međunarodne strukture često zatvaraju oči na norme koje su propisane njihovim ustavima.

Međutim, nije poznato gde se nalazi lider libijske revolucije. Lov na Gadafija, koji je NATO započeo, zasad nije krunisan uspehom ali je još uvek neuhvatljiv za snage zapadne koalicije.