Svi ćemo krenuti na sever

Danska namerava da istakne zvanične pretenzije na Severni pol. Prema podacima danskih medija, svoju Severnu strategiju Kopenhagen namerava da objavi u junu. U dokumentu se ističu zahtevi na epikontinentalni pojas u pet zonama oku Farerskih ostrva i Grenlandu, uključujući Severni pol. Prijave arktičkih država za učešće u epikontinentalnom pojasu razmatraće se u UN, a treba ih podneti Organizaciji najkasnije 2014. godine.

Broba za Arktički region posebno se zaoštirla u poslednjoj deceniji. Uzrok je jasan: prema proračunima eksperata, istražena nalazišta nafte i gasa osiguraće čovečanstvo za još maksimalno 40 godina, a na Arktiku je koncentrisano do četvrtine svetskih rezervi nafte i gasa. Arktički region je bogat i ugljem, zlatom, bakrom, niklom, olovom, platinom.

Glavnih faktora na Arktiku ima pet – to su Rusija, SAD, Kanada, Norveška i Danska. U četiri zemlje dokumenti o nemerama i strategijama osvajanja regiona usvojeni su još pre dve-tri godine. U Danskoj će se sopstvena strategija, sudeći po poslednjim podacima, pojaviti narednog meseca.

Kako ističu analitičari, Danska, bez obzira na članstvo u EU i NATO-u trudila se da očuva izbalansirane odnose sa drugim pretendentima na Severni pol. Navode i glavni uzrok takvog stava: u slučaju stihijske podele arktičkih teritorija Kopengahen će izgubiti više od stalih učesnika ove podele. Zato je sasvim logično što dansko rukovodstvo predlaže Rusiji, Kanadi, SAD i Norveškoj izradu zajedničkih principa obeležavanja arktičkih granica na međunarodnoj konferenciji.

Što se tiče pretenzija Kopenhagena na Severni pol, kao i kod ostalih učesnika igre, i kod Danske postoje izvesne osnove, istakao je u intervjuu za Glas Rusije ekspert Instituta države i prava Vasilij Guculjak.

Danska je jedna od pet priartkičkih država. U tom sektoru svaka od njih ima pravo na epikontinentalni pojas u predelu od 200 nautičkih milja. Ali Danska smatra da može da računa na više. Zato ona priprema dokumenta, očigledno za predaju komisiji za granice epikontinentalnog pojasa. To se uklapa u danas postojeći međunarodno-pravni režim na Arktiku.

Osnovni sporovi, da podsetimo, vode se oko pripadnosti rta Lomonosova. Vrednost ovog podvodnog grebena koji se pruža preko dna Ledenog okeana u tome je što on prolazi u regionu Severnog pola. I zemlja koja dokaže da greben predstavlja nastavak njenog kontinentalnog pojasa, imaće pravne osnove da smatra svojim ne samo pol, već i arktičke teritorije koje ga okružuju. Ruska prijava leži u UN već nekoliko godina. Ipak istraživanja dna Severnog Ledenog okeana Moskva ne prekida – svake godine nove ekspedicije donose sve više podataka u podršku tome da greben Lomonosova počinje na ruskom kontinentu. Ipak komisija, po svemu sudeći, daće vreme da se ozbiljno pripreme i drugi učesnici arktičkog procesa. Čekamo 2014. godinu. Istina, dok se čeka odluka, Kanada već pušta krstarice u arktičke vode. A severnoevropske zemlje dogovaraju se da naprave mini-NATO za čuvanje Arktika od Rusije. To je i jasno – cena pitanja je prevelika. Ipak čuvena severna suzdržanost, naravno, pomaže da se obuzdaju emocije.