Kako svet reaguje na kandidovanje Putina za predsednika?

U Vašingtonu su uvereni da će se proces „restartovanja“ s Rusijom nastaviti nezavisno od toga ko će biti sledeći predsednik. Berlin je spreman da sarađuje sa svakim liderom. A inostrani mediji ističu da je Putinova kandidatura – dobar signal za finansijsko tržište RF.

SAD su uverene u to da će nastaviti s razvojem procesa „restartovanja“ odnosa s Rusijom nezavisno od toga ko će biti sledeći predsednik RF. Ovo je pred novinarima izjavio predstavnik Bele kuće Tomi Vietor.

U subotu je razrešena glavna intriga predstojećih predsedničkih izbora u Rusiji. Na kongresu „jedinorusa“ je objavljeno da će se Putin kandidovati za predsednika, a aktuelni predsednik države Dmitrij Medvedev će biti na čelu spiska partije na predstojećim parlamentarnim izborima, a zatim će postati premijer.

 „Iako imamo čvrste radne odnose s predsednikom Medvedevom, treba istaći da je Vladimir Putin bio premijer u periodu „restartovanja odnosa, - rekao je on. – Nastavićemo s napredovanjem u okviru „restartovanja“ nezavisno od toga ko će biti sledeći predsednik Rusije, pošto smatramo da to odgovara međusobnim interesima SAD i Rusije i sveta.“

„Ko će biti sledeći predsednik jeste pitanje, o kojem treba da odluči ruski narod,“– dodao je Vietor.

Ujedno, senator MekKejn je s ironijom prihvatio odluku Putina da učestvuje na predsedničkim izborima 2012. godine.

„Iznenađenje, iznenađenje – šokantne vesti – Putin će se ponovo kandidovati za predsednika,“ –napisao je MekKejn u subotu na svojoj stranici u Tviteru.

Ovaj konzervativni senator se smatra jednim od najstrožih kritičara aktivnosti administracije Baraka Obame na zbližavanju s Rusijom. Po mišljenju MekKejna SAD ne treba da sarađuju s RF i treba da izbegavaju sve kontakte s njenom vlašću.

MekKejn, koji je izgubio 2008. godine na predsedničkim izborima zbog pobede Obame smatra da vlasti RF stalno krše čovekova prava, a da ruske oružane snage predstavljaju pretnju za bezbednost Evrope i zemlje – članice bivšeg SSSR. Senator se više puta preko medija i socijalnih mreža obraćao Vladimiru Putinu nazivajući ga glavnim „krivcem“ za ono što se dešava u zemlji.

MekKejn je čak predskazivao Putinu sudbinu predsednika Egipta Hosnija Mubaraka, koji je odstranjen s vlasti usled nereda u proleće 2011. godine i pretio je ruskom premijeru „sudbinom Moamera Gadafija“ pretpostavljajući da u Rusiji mogu da se ponove libijski događaji. Po MekKejnovom mišljenju, SAD čine grešku nudeći Rusiji saradnju u oblasti PRO.

Berlin je spreman da sarađuje sa svakim predsednikom

Sa svoje strane, kancelar SRN Angela Merkel smatra da je „unutrašnja stvar Rusije“ odluka o učestvovanju na predsedničkim izborima premijer-ministra RF Vladimira Putina. Ovo je saopštio predstavnik nemačke vlade Štefen Zajbert.

„Saradnja sa svakim ruskim predsednikom će biti uspešna pošto Nemačku i Rusiju vezuje strateško partnerstvo,“takva je prva reakcija kancelara na izjave, koje su se čule na kongresu partije „Jedinstvena Rusija“.

Japan se nada napretku u teritorijalnom pitanju

U MIP Japana su pristupili analizi perspektiva razvoja odnosa s Rusijom nakon što je Medvedev predložio kandidaturu Putina za dužnost predstavnika države.

„Novo stabilno rukovodstvo Rusije može postići napredak u situaciji koja je dospela u ćorsokak u vezi s teritorijalnim problemom, pošto su na sastanku 2001. godine tadašnji predsednik RF Vladimir Putin i premijer-ministar Japana Iosoro Mori potvrdili aktuelnost Zajedničke deklaracije iz 1956. godine, koja predviđa predaju Japanu dva od četiri južna Kurilska ostrva,“– smatra jedan od članova rukovodstva MIP Japana.

Kako ističe agencija Kiodo „japansko-ruski odnosi su se naglo pogorošali nakon što je u novembru prošle godine predsednik Dmitrij Medvedev kao prvi od predsednika države posetio ostrvo Kunašir“.

Istovremeno, drugi član rukovodstva japanskog spoljnopolitičkog nadleštva, pišu vodeće poslovne novine u Japanu „Nikkej“ smatra da će i „posle izbora Putina za predsednika RF neodređenost teritorijalnog problema i dalje ostati“.

Svoje mišljenje diplomata je obrazložio time što „u Japanu sad nema stabilne vlade, a to znači da nema ni partnera za vođenje složenih bilateralnih pregovora na najvišem nivou“. Drugi diplomata smatra da je sad „teško govoriti o mogućnosti napretka u regulisanju teritorijalnog pitanja, pošto Rusija, oslanjajući se na ekonomsku moć u porastu, ispoljava sve veću sigurnost i u oblasti diplomatije“.

Britanski mediji predskazuju Putinu dva predsednička mandata

Britanska štampa smatra predvidivom odluku predsednika vlade Rusije da se kandiduje za dužnost predsednika i predskazuje mu dva nova predsednička mandata.

Britanske novine ističu da je Putin i dalje najpopularniji političar u Rusiji i pretpostavljaju da će za vreme svog novog predsednikovanja sprovoditi liberalne reforme i podržavati biznis.

„Sad izgleda verovatno da će Vladimir Putin biti na dužnosti predsednika u toku dva mandata od po šest godina – on će ukupno biti na vlasti četvrt veka,“– piše „Fajnenšl tajms“, dodajući da je on „došao u Kremlj 2000. godine. „On ostaje najjača politička figura u Rusiji, bez ozbira na to što četiri godine nije bio na dužnosti predsednika,“ –smatra izdanje.

Do sličnog zaključka dolaze i novine „Tajms“: „58-godišnji Vladimir Putin sad može da vlada dva mandata, koji će ukupno iznositi 12 godina – do 2024. godine. Ova izjava je okončala mesece neodređenosti, iako je većina analitičara pretpostavljala da će Putin ponovo zauzeti Kremlj.“

 „Povratak Putina stvara perspektivu za njegov ostanak na vlasti do 2024. godine /tada će on imati 71 godinu“, -ističe „Dejli telegraf“.

„Povratak Vladimira Putina na dužnost, na kojoj je već bio dva puta /od 2000. do 2008. godine/ nije neočekivan, ali je većina analitičara smatrala da će on otkriti karte najranije krajem ove godine,“ –pišu novine.

 „Bez obzira na to što često biva demonizovan na Zapadu on ostaje zaista popularna figura u svojoj zemlji. U zasluge mu pripisuju obnavljanje nacionalnog ponosa i ekonomsko ozdravljenje Rusije posle kolapsa Sovjetskog Saveza 1991. godine, koji je poljuljao njene snage,“ –piše „Dejli telegraf“.

„U toku svoja prva dva predsednička mandata Vladimir Putin je rukovodio zemljom u periodu ekonomskog buma, kad su prihodi od nafte i potrošački rashodi stanovnika Rusije rasli,“– dodaje „Tajms“. „Međutim, sad Rusiju očekuju teška iskušenja nakon globalne finansijske krize, pošto cena nafte pada, a državni rashodi prevazilaze prihode,“– upozorava „Tajms“.

 „Po pretpostavkama, Vladimir Putin namerava da nastavi liberalne ekonomske reforme, koje su započete u vreme Dmitrija Medvedeva, uključujući privatizaciju, iako ljudi bliski Medvedevu pretpostavljaju da će njen tempo biti sporiji od onog za koji se zalagao predsednik Medvedev,“ –piše „Fajnenšl tajms“.

Novine navode mišljenje ekonomiste iz banke „Trojka-Dijalog“ Krisa Vifera: „Očekujem da Vladimir Putin formira kabinet koji će čvrsto podržavati biznis i reforme.“

„Povratka stilu upravljanja i prioritetima s dnevnog reda ranije administracije Putina neće biti. O tome se prosto ne govori,“– navodi „Tajms“ mišljenje istog ovog analitičara banke „Trojka-Dijalog“ Krisa Vifera.

 Mediji: Kandidatura Putina je dobra vest za finansijsko tržište RF

Isticanje kandidature premijer-ministra RF Vladimira Putina na dužnost predsednika na izborima 2012. godine je dobra vest za finansijsko tržište Rusije u kratkoročnom planu, pišu novine Financial Times, komentarišući zaključke kongresa vladajuće ruske stranke.

U subotu je razrešena glavna intriga predstojećih predsedničkih izbora u Rusiji. Na kongresu „jedinorusa“ je objavljeno da će se Putin kandidovati za predsednika, a sadašnji predsednik države Dmitrij Medvedev će biti na čelu spiska stranke na predstojećim parlamentarnim izborima, a zatim će postati premijer.

 „Uz manju političku neodređenost vlasti se mogu nadati da će se smanjiti odlivanje kapitala i da neko može vratiti kapital u sledećim mesecima kako bi iskoristio niže cene aktiva,“– smatra analitičar Renaissance Capital Čarls Robertson (Charles Robertson).

Međutim, u dugoročnoj perspektivi mnogo će zavisiti od toga da li će se Putin u novom mandatu pridržavati savremene ekonomske strategije, koja se zasniva na resursima ili će napokon izabrati teži put ekonomske diverzifikacije.

Iako je sadašnji pristup omogućio Rusiji da izvuče korist od povišenih cena nafte i metala, a takođe je značajno obogatio uski krug elite, ona nije uspela da modernizuje zemlju i da iskoristi mogućnosti rasta u interesu svojih siromašnijih regiona, ističe izdanje. Odluka o kandidovanju Putina na izborima 2012. godine ne predstavlja veliko iznenađenje, smatra glavni strateg moskovske banke Trojka Dialog Kris Vifer (Chris Weafer).

„Ne očekujem bilo kakvu reakciju tržišta na novost – investitori su u većoj meri zabrinuti zbog globalnih događaja i pada cena nafte,“– istakao je on.

Vifer prognozira da savremeni model zavisnosti ekonomije od nafte neće funkcionisati i da „prosto nije varijanta“ da će Putin „formirati kabinet od pristalica biznisa i reformi“.