Ostrvo neslobode

30. oktobra u Rusiji pominju žrtve političkih represalija. U Tatarstanu je otkriven spomenik na ostrvu Svijažsk, gde je nekada bio logor političkih zatvorenika. Tamo su tamnovali ne samo građani Sovjetskog Saveza, već i Austrije, Nemačke, Mađarske, Poljske, Rumunije, drugih zemalja. Mnogi su sahranjeni u ovoj zemlji.

Spomenik  se sastoji iz stele od belog mramora visoke 2 metra, u koju je  montirana zatvorska rešetka, preko koje je pružena ruka koja pušta goluba – simbol slobode.

Drevni grad-tvrđava Svijažsk, sagrađen u 16. veku  na ostrvu u reci Volga blizu Kazanja, u 20. veku su nazivali ostrvom neslobode. Represalije su ovde počele još u vreme građanskog rata. 1918. godine kod Svijažska su vođene ogorčene borbe. Boljševik Lav Trocki, komandant Crvene armije,  na surovi način je uvodio disciplinu. On je  naredio da streljaju svakog desetog vojnika od onih ko je samovoljno  napustio položaje.

1930-50-h godina u Svijažsku u popravno-radnom logoru NKVD-a bili su  zatvorenici za antisovjetsku delatnost, - priča direktor državnog muzeja Ostrvo-grad Svijažsk Artem Silkin.

Protekle godine u vreme radova na instalacijama nađen je masovni grob iz vremena postojanja  logora. Broj posmrtnih ostataka je bio toliko velik da je bilo odlučeno da se tamo uredi spomen-zona i stavi spomen-znak. Praktično  po čitavoj teritoriji Svijažska nađeni su grobovi iz vremena represalija i građanskog rata.  Blizu Uspenskog manastira su nađene lobanje  mladih ljudi s tragovima metaka. Pretpostavlja se da je to grob iz 1920-30-h godina.

Preko Svijažskog logora je prošlo stitine hiljada zatvorenika – vojnici i radnici, seljaci i sveštenici, ljudi različitih nacionalnih pripadnosti i veroispovesti. Većina od njih nije izvršila zločine, oni su bili  optuženi iz  apsurdnih razloga.

Puni spisci poginulih u logorima na teritoriji Svijažska će biti objavljeni u Knjizi Sećanja tog ostrva. Danas se podaci preciziraju. Kustosi muzeja se nadaju na pomoć očevidaca tih događaja i njihovih rođaka. U Svijažsku se planirna otvoriti muzej istorije političkih represalija.