Braća po oružju

Jedinstvena izložba Životinje u ratu otvorena je u Sankt-Peterburgu. Konji, psi, slonovi, kamile, golubovi, slepi miševi i zmije... Kakve su sve životinje služile u armijama sveta.

Čitava istorija čovečanstva predstavlja niz neprekidnih ratova, u kojima su se od drevnih vremena rame uz rame sa ljudima borile životinje. O njihovom korišćenju u borbenim dejstvima govori izložba u Vojno-istorijskom muzeju artiljerije, inžinjerskih trupa i veze. Ekskurziju po njoj za slušaoce Glasa Rusije vodi zamenik direktora najstarijeg vojnog muzeja zemlje Sergej Jefimov.

Ovo je prva izložba u Rusiji koja govori u ulozi i učešću životinja u raznim ratovima i vojnim konfliktima, počev od drevnih vremena do naših dana. Pokazujemo nekoliko velikih odeljaka. Pre svega, to su Konji u ratu, jer ni jedna bitka u drevna vremena, Srednjem veku i u 19. veku nije mogla bez učešća konjice. Pokazujemo pse u raznim ulogama — bolnički psi, veziste, vodiči, mineri. Govorimo o raznim životinjama za vuču koje su prevozile za vreme rata teret — kamile, mule, mazge, konji za vuču. Govorimo o borbenim slonovima, koji su primenjivani u ratovima Antike i Srednjeg veka, a u 19. i čak 20. veku korišteni za prevoz.

Većina eksponata ranije nikada nije prikazivana. Biser izložbe je konjski turski oklop iz 15. veka, napravljen za tešku konjicu. Ona je ratovala u Maloj Aziji, i Egiptu, osvojala Evropu. Takvim oklopima su se koristili vrlo kratko vreme, i početkom 16. veka oni su nestali. Na izložbi se prikazuje maketa borbenog konja u potpunosti prekrivenog oklopom od glave do kolena. Među drugim neobičnim eksponatima je model borbene dvokolice iz antičkog doba i pancir za pse, nastavlja ekskurziju Sergej Jefimov.

Kod nas su predstavljene dve konjske gasne maske — finska i sovjetska — iz doba Drugog svetskog rata. Ima i maska za pse i maketa psa koji nosi minu na leđima. Takve pse samoubice koristili su u Velikom Otadžbinskom ratu za uništavanje tenkova. Ima golubova pismonoša sa kavezima u kojima su ih nosili pre nego što ih puste, pričvrstivši za noge poruke ili, kako su ih tada zvali, golubograme.

Posetioci izložbe će saznati za neobični projekat iz doba Drugog svetskog rata Mišija bomba. Američki naučnici su planirali da će nosioci najmanjih avionskih bombi u istoriji biti slepi miševi, izbačeni iz aviona. Hemijske bombice težine 17 grama pričvršćivane su za leđa miševa, koje su planirali da puštaju u specijalnim samoraspakujućim kontejnerima iznad teritorije Japana. Realizaciju projekta omeo je kraj rata, precizira Sergej Jefimov.

Posetioci će videti i ćup za zmije otrovnice koje je koristio kartaginski vojskovođa Hanibal. Takvi ćupovi iz katapulta su se izbacivali na palube neprijateljskih brodova: ćupovi su se razbijali, zmije su ujedale neprijatelje, započinjala je panika.

Izložba Životinje u ratu biće zanimljiva i velikima i malima. Mali posetioci, između ostalog, po rukovodstvom stručnjaka mogu sami da naprave vojne životinje u tehnici origami ili da ih nacrtaju. Izložba će trajati do proleća naredne godine, a zatim će preći u Moskvu u Darviov muzej.