Rusija nije brend, već za sada politički konglomerat

Žak Segel je autor kampanja Fransua Miterana, Aleksandara Kvasnjevskog, premijera Ehuda Baraka i mnogih drugih. U svojoj nedavno izdatoj knjizi Gen vlasti Segel je pokušao da uopšti iskustvo 20 predsedničkih kampanja, koje je vodio za 18 godina. Od njih je izgubio samo dve.

Sva bazična pravila na izborima su poznata: Glasaju za čoveka, ne za partiju. Zato je sasvim očigledno da će ruski građani glasati za Putina, a ne za njegovu stranku.

Određeni broj ljudi u Rusiji sa nejednoznačnim osećanjem primio je odluku Putina da se kandiduje za novi mandat.

Danas u Rusiji nema političkog poslenika koji je u stanju da uradi posao bolje od Putina. Ja bih čak rekao bolje od tandema Putin-Medvedev. Zato što taj tandem poseduje određenu snagu i črvstoću. On predstavlja tradicionalnu Rusiju koju ovaploćuje Putin i savremeniju, otvoreniju, demokratičniju Rusiju koju ovaploćuje Medvedev. Ko će od njih biti predsednik, ako premijer, nema posebnog značaja. Da, Putin je konzervativac. Za mene bi bilo strašno kada bi on došao na vlast bez Medvedeva.

Ne može se reći da se Rusija nalazi u zastoju. Rusija ide napred. Jednom mi je Miteran rekao: Demokratije su kao odojčad. One plaču kada se rađaju. Da, Rusija još uvek plače. Ali u Francuskoj demokratija postoji 200 godina. Da, danas smo došli u demokratiju koju sada ništa neće zameniti. Zato, čini mi se, Rusiji je potreban još jedan mandat tandema Putin-Medvedev.

Osim toga, nastavlja Žak Segel, danas je, kako bi se završio let, potrebno iskustvo, potrebni su političari koji poznaju jedan drugog, koji cene jedan drugog. Zna se da, na primer, Nikola Sarkozi visoko ceni Dmitrija Medvedeva. Radi izlaska iz krize potrebno je da među narodima postoji svojevrsna sloga, svojevrsna Antanta. U toj situaciji svako novo lice može neočekivano sve to da dovede u pitanje.

Još iz pravila za političare. Ljudi glasaju za budućnost, a ne za prošlost. Za lik Francuske ili lik Rusije. I na kraju, glasaju za svakodnevicu – šta ću imati sutra u tanjiru – i za neobično. Zato ljudi žele da političari budu njima bliski, da im odgovaraju, ali da budu iznad njih.

Pravi lik Rusije, pravi brend Rusije treba da bude ne politički, već sociološki. I treba ga stvoriti. Ako pitate nekoga šta je to Francuska, vama će reći The French touch. Taj pojam podrazumeva predstave kao što su parižanke, parfimerija, gastronomija... A ako pitate isto o Rusiji, reći će vam – Putin. Amerika je brend, Francuska je brend, Italija je brend. Ali ne Rusija! Rusija se vidi za sada kao neki politički konglomerat. Osnovna sredstva zemlje su koncentrisana u rukama oligarha. I oni nedovoljno koriste ovaj potencijal da izvoze Rusiju, njen imidž u čitavom svetu.