Sve međuplanetarne misije će biti ostvarene

Rusija neće zaustaviti svoja kosmička istraživanja zbog neuspeha sa kosmičkim aparatom „Fobos-Grunt“. Samo će malo biti odgođeni rokovi za Mesec, Veneru i druge misije. Po mišljenju ruskih naučnika, neuspeli projekat treba ponoviti, i u tome su spremni da ih podrže evropski partneri.

Rusija je još 1988. godine uputila svoju prvu misiju ka satelitu Marsa – Fobosu. Ta misija je bila uspešna na 50%: jedan aparat je bio izgubljen, a drugi je radio pored Marsa 4 meseca, dao je velike rezultate i prestao je da šalje signal tek kada se približio Fobosu. Projekat „Fobos-Grunt“ čiji je zadatak da donese primerke tla Fobosa na Zemlju bio je daleko ambiciozniji. Zadatak nije uspeo, i to je povod za novu misiju, smatra direktor Instituta za kosmička istraživanja RAN akademik Lav Zeljonij:

„U istoriji kosmičkih istraživanja uvek je bilo mnogo nesreća. Sa američkim, evropskim, prvih godina i sa sovjetskim aparatima. 1996. godine je doživeo nesreću evropski projekat „Klaster“ – 4 satelita su pala u Tihi okean. Ali uvek je pitanje časti agencija bilo da se misije ponove. Ponovljen je „Mars polar lender“ – nedavni projekat „Feniks“ – njegova reinkarnacija. „Klaster“ su ponovili kroz četiri godine na ruskim raketama.“

Za novu misiju na Fobos odgovara 2018. godina – još jedno suočavanje sa Marsom. Kasnije neće moći. O letu na oba satelita planete, Fobosu i Dejmosu, oko 2020-ih godina već razmišljaju strane kolege. Ali za najbliže godine za ruske naučnike na prvom mestu je mesečev program, nastavlja Lav Zeljonij:

„Mesec se ispostavio skroz drugačiji nego smo mislili - nije suv i nezanimljiv. U njegovim polarnim oblastima ispod površine postoji led. Na njegovom istraživanju je usmeren naš program. To su sletanja ruskih aparata na Severni i Južni pol. I dva orbitalna aparata – jedan ruski, drugi – indijski. U perspektivi to će biti početak osvajanja Meseca. Projekti su planirani za 2014-15.godinu. Uzev u obzir probleme koje smo imali sa „Fobosom“, mnogi elementi mesečevih misija traže da budu dorađeni, jer su nasleđeni od „Fobosa“. Rokovi će se pomeriti za jednu godinu.“

Rusija neće odustati i od istraživanja Venere. Zanimljivi projekat „Venera-D“ će biti odložen za 20-e godine. Treba rešiti komplikovani zadatak: aparat mora izdržati na planeti pri temperaturi od 500 stepeni ne desetak minuta, već nekoliko sata ili dana. Razmišlja se o ekspediciji prema satelitu Jupetara – Ganimedu. Evropljani će poslati svoj orbitalni aparat koji će pomoći da se izabere udobno mesto za sletanje ruskog modula. Na satelitu postoji led, a u njemu mogu biti neki oblici života.

Ali i sada, kada nema lansiranja, istraživanja ne prestaju: postavljamo svoju tehniku u aparate drugih kosmičkih agencija, kaže direktor Instituta za kosmička istraživanja:

„Naša oprema uspešno radi oko Meseca, na dva orbitalna aparata oko Marsa. Sada se Marsu približava marsohod, a na njemu je naša oprema. Naša je oprema i na evroposkim aparatima koji rade u blizini Venere. Pripremaju se dve ekspedicije prema Merkuru – japanska i evropska. Naša će tehnika biti ponovo zastupljena.“