„Četnici” i „vojvode” u Sobranju

Skoplje - Kad istroše sve motive za međuetničko vređanje, poslanici u makedonskom parlamentu, Makedonci i Albanci, u priču uvode Srbiju i njene političare. Na poslednjoj skupštinskoj raspravi povodom zahteva opozicije za smenu zamenika ministra policije Refeta Elmazija prizivani su vojvode i četnici, komunjare, Tadić, Milošević i Šešelj. U tim prozivkama prednjače poslanici albanskih partija. Na pomenutoj sednici, Abduljadi Vejseli, lider Partije demokratskog prosperiteta, koja je član vladine koalicije, opoziciju je optužio za saradnju sa srpskim državnim vrhom, tvrdeći da „na taj način žele da destabilizuju Makedoniju i da indirektno spreče planiranu nezavisnost Kosova”.

Uzvrativši na ovakve insinuacije, lider opozicione Liberalno-demokratske partije Andrej Žernovski je, obraćajući se poslaniku VMRO NP Valentini Božinovskoj, rekao da je, pokraj Georgievskog i Gruevskog, dobila i trećeg vojvodu, vojvodu Manduha Tačija. To je bio povod za žučnu raspravu i neumerene optužbe i vređanja, zbog kojih je sednica u više navrata prekidana.

Posle trećeg prekida i konsultacija šefova poslaničkih grupa, koji su postigli dogovor da raspravu nastave bez vređanja, za reč se javio Menduh Tači, lider vladajuće Demokratske partije Albanaca, rekavši da je izjava Žernovskog, da je on vmrovski vojvoda, za njega uvreda na međuetničkoj osnovi. Tači je lidere opozicije, predsednika Branka Crvenkovskog i bivšeg makedonskog predsednika Kiru Gligorova nazvao „malim četnicima” i četničkim vodnicima prve i druge klase.

On se usput narugao liderima opozicije tvrdeći da ne poštuju svoju zemlju i da ne znaju ko su, posle čega je rasprava bila na ivici incidenta, pa je prekinuta, a prepucavanja između „vojvoda” i „četnika” nastavljena su u skupštinskim hodnicima.

Pojava da se u makedonskom parlamentu prozivaju Srbija i njeni političari nije novijeg datuma. Početkom devedesetih godina minulog veka vmrovci su optuživali Gligorova i ondašnju vladu premijera Branka Crvenkovskog da su „srbokomunisti” i „Miloševićevi poslušnici”. Kasnije su te „argumente” u skupštinskim raspravama koristili albanski poslanici, koji često pominju Srbiju i njene političare. Poslednje pominjanje četnika, ali i predsednika Borisa Tadića deo je svealbanske propagande za nezavisnost Kosova.