Taoci političkih mitova

Evropska unija je uvela zabranu na kupovinu iranske nafte od 1. jula. Teheran je odlučio da uzvrati udarac. Osim, Francuske i Velike Britanije, kojima je već obustavljena isporuka goriva, u narednim danima će, još neke zemlje EU ostati bez ovog iranskog derivata. Ovom merom, Teheran želi da oteža zemljama EU, stvaranje zaliha nafte, posle uvođenja embarga. Stručnjaci, usvajanje naftnih sankcija protiv Irana smatraju samoubistvom: da dopuni svoja skladišta naftom, Evropa jednostavno nema sa čim.

Ministar energetike Islamske Republike Rostam Gasemi je izjavio, da njegova zemlja nije uopšte zabrinuta zbog nametanja sankcija od strane Evrope. Kao snabdevač sirovina, među članovima Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPES), Iran je na drugom mestu, posle Saudijske Arabije.

20 % svojih potreba za naftom, EU uvozi iz Irana: to je skoro 30 miliona tona. Takođe među najvećim potrošačima iranskog crnog zlata su još i Kina, Južna Koreja, Indija i Japan. Oni, za razliku od SAD i Evrope, nikakve zabrane protiv Teherana neće uvoditi. Šef ruske kompanije «Transneftь», Nikolaj Tokarev izjavio je, da su sankcije na iransku naftu za EU - "Harakiri." Evo kakvo je mišljenje direktora fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantina Simonova.

EU se našla u teškoj situaciji. Nadomestiti svu količinu iranskih zaliha biće veoma teško. Posebno, jer oni nisu ravnomerno raspoređeni širom Evrope. U nekim zemljama uvoz derivata iz Irana prelazi 30 %. To su: Grčka, Italija, Španija, koje su i tako najviše pogođene krizom. Na koga računa Evropa? Na Saudijsku Arabiju, koja će naglo povećati proizvodnju i zatvoriti tu prazninu. Ali, Iran ima moć da blokira Ormuski moreuz, i gas iz Saudijske Arabije se neće pojaviti na svetskom tržištu, kao ni tečni prirodni gas iz Katara.

Iran može nadomestiti gubitke od prestanka isporuke EU na račun Kine i drugih zemalja, rekao je ekspert Sergej Pikin.

Kina je jedan od najvećih potrošača nafte i gasa. Ako bude htela, kineska strana, bi mogla uzeti onu količinu, koja ne može biti isporučena u Evropsku Uniju. Naravno, mora se uzeti u obzir da će svetska zajednica, EU i SAD vršiti pritisak na Kinu. Ali se ona obično drži nezavisnog pravca u spoljnoj politici.

Evropa, sledeći za SAD postaje talac mitova stvorenih od strane političara. Dokaz o vojnom karakteru Iranskog nuklearnog programma, još se nije pojavio. A u Parizu, Londonu i Vašingtonu se sve više govori o otvaranju strateških rezervi nafte da bi se zaustavio rast cena benzina. Amerikanci su veoma nezadovoljni sa tekućim porasta cene goriva. Odbacujući iransku naftu, rizikuju i evropski političari: benzin poskupljuje. Međutim, mahniti pritisak na "neodgovorni" Iran izgleda prelazi sve granice zdravog rasuđivanja.