Zločini i kazne

Više od hiljade internet korisnika u Kini je uhapšeno i leži u zatvoru. To je rezultat državne kampanje u borbi protiv prekršaja na internetu. Akcija je usmerena pre svega protiv poziva da se svrgnu vlasti, političkih komentara i druge „štetne“ informacije. Činilo bi se da se time narušava „sloboda govora“, ali istim putem planira da krene i jedan od bedema demokratije – EU – koji za borbu protiv hakerske grupe Anonimusa stvara posebni kibercentar.

On se može pojaviti već dogodine i neće samo istraživati, već i upozoravati na kriminal u mreži, a takođe pripremati eksperte za borbu protiv kiberzločina. „Najverovatnije se radi o mreži agenata koji će otkrivati predstavnike Anonimusa“, - smatra profesor, stručnjak za konkurenciju u internetu Jevgenij Juščuk. Tako se ispostavlja da borba sa kompjuterskim kriminalom postaje sistemska, što nije ni čudno: društveni život sve aktivnije odlazi u virtuelnu sredinu.

U toj situaciji tuda se premeštaju svi problemi iz realnog života, nastavlja ekspert. I kriminalci, i oni koji ih love – policija, specijalne službe. U svim zemljama postoji Krivični zakonik u koji su upisane pojave kao vređanje konkretnih ljudi i pozivi na svrgavanje državnog uređenja, kritike na račun vlasti, krađa bankarskih iformacija.

U stvaranju virusa, krađe brojeva kreditnih kartica kao pravilo učestvuju kriminalne mreže, u kojima je posao podeljen. Jedni na primer dobro kradu kreditne kartice, drugi – umeju da unovče ukradeno. Za to postoje zatvoreni internet-resursi u kojima zločinci razmenjuju informacije. Aktivnost hakera košta EU 750 milijardi evra godišnje.

Ali i pored aktivnosti kompjuterskih kriminalaca i pojačanu borbu sa njima, malo je verovatno da će se u Evropi ponoviti kineski scenario. Sa otvorenim ekstremizmom  na internetu se bore već odavno. Poznati mikroblog Tviter je pre nekoliko meseci uveo geografsku cenzuru, blokirao nekoliko saopštenja koje krše međunarodne norme u nekim zemalja. To se pre svega tiče Francuske i Nemačke u kojima je zabranjena propaganda ideja nacizma. A poslednji takav primer je zatvaranje stranice „tuluskog ubice“ Muhameda Mereha na Fejsbuku.