Putin protiv nametnutog rešenja za Kosmet

Centralna tema razgovora predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina i njegovog domaćina predsednika Republike Austrije Hajnca Fišera u Beču bila je – budućnost srpske pokrajine Kosovo i Metohija. Dva predsednika su posvetila veći deo protokolom rezervisanog „razmatranja svetske situacije” rešenju kosovskog problema. Pri tom je postignuta principijelna saglasnost da bilo koje rešenje statusa južne pokrajine Srbije može biti doneto samo na osnovu zajedničke odluke Beograda i Prištine. Predsednik Putin je tom prilikom istakao da budući status Kosova i Metohije mora biti rešen direktnim dogovorom Beograda i Prištine, a u skladu sa Rezolucijom 1244 UN, koja ističe da je Kosovo integralni deo Srbije. S druge strane, austrijski predsednik dr Hajnc Fišer je istakao: „Najbolje rešenje je ono koje bi bilo dogovoreno i prihvatljivo za obe strane”.

Naglašavajući direktnu zainteresovanost Austrije „da problem bude sporazumno rešen”, Fišer je istakao da bi bilo opasno usvojiti rešenje na koje ne pristaju obe strane „Lopta je sada u dvorištu UN”, zaključio je Fišer uz odobravajući gest njegovog gosta Vladimira Putina.

Poseta Vladimira Putina Beču, iako ograničena na intermeco od svega 24 sata, ustalasala je plavi Dunav. Poodavno se u Alpskoj republici nije tako učestalo, toliko žestoko, raspravljalo o usklađivanju protokolarnog programa, i o onome što bi Putinu „trebalo reći u brk”. 

Politički Beč, podučen od uticajnih članica EU, i briselske administracije, latio se nezahvalnog zadatka da dostojno ugosti predsednika Ruske Federacije. Da mu, pri tom, skrene i pažnju na kršenje ljudskih prava u njegovoj zemlji, na deficit demokratije u Rusiji, i na izolacionističku privrednu politiku Federacije prema određenim članicama EU, pre svega prema Poljskoj.

Bečki čelnici, najzad, razrešili su dilemu u duhu tradicije, koja je vekovima opisivana kao proizvod bečke škole diplomatije.

U kratkom roku od Putinovog sletanja na aerodrom u Švehatu juče, u sredu u podne, do njegovog današnjeg oproštaja, ulogu blagonaklonog domaćina preuzeo je austrijski predsednik Hajnc Fišer: smotra garde, zdravica u svečanoj sali Bečkog dvora Hofburg, radni sastanak posvećen razmatranju svetskih događanja, poseta parlamentu, Španskoj školi jahanja, pa večernji banket u Velikoj redutskoj sali dvora...

Kancelar Alfred Guzenbauer, kao šef vlade zemlje članice EU, preuzeo je na sebe neprijatni zadatak da „i te kako” ukaže Putinu na tačke razmimoilaženja između Rusije i EU – da spomene sporne teme, koje su već razmatrane pre nekoliko dana u Samari, na samitu EU i Rusije... S druge strane, austrijski kancelar predvodio je pregovarački tim koji je razmatrao pitanja unapređenja ekonomske saradnje dve zemlje za okruglim stolom Privredne komore. Nekolicina ruskih milijardera, na čelu sa Olegom Deripaskom, imala je, kako je naglašeno, konstruktivne razgovore sa austrijskim privrednicima.

Da li su ti privredni interesi prevladali, ili nešto sasvim drugo, takozvani „o-ton” je izostao. Pouzdani izvori u centrali Socijaldemokratske partije tvrde da je na umerenost kancelara izvesno uticala i odluka predsednika Putina da uoči dolaska u Beč otkaže intervju Austrijskoj radio-televiziji – u znak protesta zbog neumerene kritike Rusije.

Tako je najozbiljniji politički protest zabeležen uoči Putinove posete Beču. Šef poslaničkog kluba narodnjaka, bivši kancelar Volfgang Šisel sastao se za vreme privatne večere sa jednim od predvodnika današnje ruske opozicije, bivšim prvakom sveta u šahu, Garijem Kasparovom.

Najavljene, masovne demonstracije, takođe su izostale. Pozvani od nekolicine nevladinih organizacija, među kojima i Amnesti internešenel, tri šačice demonstranata, podeljene u tri međusobno nepovezane kolone, izrazile su nezadovoljstvo „ruskom demokraturom”, koja se, naglašeno je, bitnije ne razlikuje od diktatura ranijih epoha. Nemira, ipak, nije bilo. O ponašanju nekoliko stotina demonstranata vodilo je brigu hiljadu i stotinu specijalno obučenih policajaca...

Uprkos činjenici koju su obelodanili empiričari – 71 odsto Austrijanaca ne gleda blagonaklono na Putinov (unutrašnje)politički kurs – raspoloženje i interesovanje za posetu visokog gosta nije izostalo.

Prosečni Austrijanac se prisetio Putinove posete Austriji pre šest godina. Ruski predsednik trijumfalno je prihvaćen u trenutku kada je Austrija, zbog učešća Hajderove stranke u tadašnjoj vladi, bila suočena sa bilateralnim sankcijama EU.

Beč nije zaboravio ni na druge usluge Moskve. Čak i u kritičkim komentarima istaknuto je – zahvaljujući sovjetskom zalaganju, Austrija je izbegla status nacističkog osvajača. Proglašena je prvom žrtvom Adolfa Hitlera. Vladimir Putin je uoči odlaska iz austrijske prestonice potvrdio kontinuitet ove istorijsko-teoretske tvorevine – polažući venac na Spomenik sovjetskim oslobodiocima Beča 1945. godine.