Kanal u Nikaragvi – idealan investicioni projekat

Novi transokeanski tranzitni put će proći preko teritorije Nikaragve. Kanal u Centralnoj Americi ima sve šanse da postane dubler i suparnik Panamskog kanala. Projekat će omogućiti ozbiljno rasterećenje trafika između Atlantika i Pacifika. Po svemu sudeći višemilijardski ugovor za izgradnju ovog hidrosistema dobiće međunarodni konzorcijum.

Projekat za izgradnju Nikaragvanskog kanala datira još iz XVI veka. Presecanje zemljouza preko jezera Nikaragva i reke San Huan putem izgradnje kanala ponuđeno je još krajem XVIII veka. Godine 1830. preduzet je prvi pokušaj topografskog istraživanja prostora koji je predviđen za izgradnju kanala, zatim, 1837. godine ponovo je vršeno snimanja terena, a 1889. godine, nakon sklapanja sporazuma između Nikaragve i Kostarike, Kompanija Nikaragvanskog kanala počela je sa izvođenjem radova. Međutim investitori nisu želeli da ulažu sredstva u izgradnju ovog sistema. Uspešnu alternativu je pružio Panamski kanal.

Sada su se vremena promenila. Može se reći da je već odavno sazrela potreba izgradnje „drugog Panamskog kanala“. Mogu se izdvojiti istovremeno nekoliko razloga. Pre svega – ekonomski. Panamski kanal, koji je zvanično otvoren još 1920. godine, danas očigledno više nije u stanju da zadovolji potrebe. Njegova propusna moć naglo zaostaje od porasta količine brodova kojima je potrebna prečica između dva okeana. Tako da je sa ekonomskog aspekta postojanje Nikaragvanskog kanala veoma osnovano. Osim toga izgradnja kanala neće biti preterano skupa kada se uzmu u obzir prirodne okolnosti. Prostor je povoljan za izgradnju: na teritoriji potencijalnog gradilišta nema visokih uzvišenja i postoji mogućnost da se iskoristi jezero Nikaragva.

Veliki značaj ima i taj faktor da će realizacija ovog grandioznog projekta najzad omogućiti međunarodnoj zajednici, koja je u zadnje vreme preopterećena iznalaženjem izlaza iz sukoba različite vrste, da se na njenom dnevnom redu nađe pravi kreativni projekat, koji će imati pozitivan uticaj na razvoj svetske privrede. Jasno je da Nikaragva samostalno nije u stanju da povuče izgradnju kanala ni sa finansijskog, ni sa tehničkog gledišta. Zato će sredstva obezbediti međunarodni investitori, ukoliko realizacija projekta zaživi u praksi.

Nema sumnje da je i Rusiji potrebno učešće u radu međunarodnog konzorcijuma za izgradnju Nikaragvanskog kanala. To će doprineti jačanju rusko-nikaragvanski odnosa i učvršćivanju ruskog ekonomskog prisustva u Latinskoj Americi. Tim pre što su Moskva i Managva povezani prijateljskim odnosima. Osim toga, novi transokeanski put biće u potpunom smislu značenja tih pojmova – međunarodni i neutralni, dok je Panamski kanal gotovo do 1999. godine bio pod direktnom kontrolom SAD.

Učešće u velikim projektima za razvoj infrastrukture u Latinskoj Americi, širenje trgovinskih odnosa sa latinoameričkim državama, kao i razvoj sa tim zemljama vojne saradnje potpuno odgovara ruskim nacionalnim interesima. Većina ovih država gaje pozitivan odnos prema Rusiji. Oni je prihvataju kao državu sa funkcijama mirovne regulative, i od koje znatno zavisi strateški bilans snaga i očuvanje mira u svetu. Zato odnosi Rusije i Latinske Amerike imaju veliku budućnost.