Navali na povrće

Stanovnicima planete naučnici su predložili da postanu vegetarijanci. U otvorenom pismu objavljenom na Svetskoj nedelji vode u Stokholmu, oni su izjavili da ako se ne promeni način ishrane, ne odustane od mesa, do 2050. godine čovečanstvo će se suočiti sa teškom prehrambenom krizom.

Ruski pisac Lav Tostoj je još 1910. smatrao da će za 80 godina svi ljudi gledati na potrošnju mesa u ishrani sa istom odvatnošću kao i na ljudožderstvo. Etički i filozofski razlozi su do nedavno bili glavni argument vegetarijanaca. Danas su im se pridružili i ekonomski rezoni. Po ocenama UN, stanovništvo Zemlje za 40 godina uvećaće se do 9-10 milijardi ljudi. Kako bi se prehranili, biće potrebno da se više nego dvostruko uveća proizvdnja hrane. A to će dovesti do neobičnog opterećenja po ekosisteme, između ostalog po vodne resurse. Već danas se sve češće govori o vodenim ratovima koji prete svetu. Pri nekontrolisanoj potrošnji moguć je pesimistički scenario, smatraju autori referata u Stokholmu. Na našoj planeti jednostavno neće biti dovoljno slatke vode da se sačuva aktuelni način ishrane, tvrde naučnici, pošto uzgoj stoke zahteva veću količinu vode, između ostalog za proizdvodnju stočne hrane. Izlaz je da se pređe na biljnu ishranu, što se delimično već praktikuje u svetu, ističe Konstantin Handramaj, direktor za razvoj kompanije GRANTE koja proizvodi bezbednu hranu.

- Postoji mnoštvo primera zemalja gde je već uveden vegetarijanski četvrtak. Tog dana u čitavoj zemlji nemoguće je kupiti meso i ribu. Zato ću reći, ako ništa ne promenimo u našem aktuelnom načinu života, očekuju nas ne samo prehrambene krize, već i ekološke.

Sagovornik Glasa Rusije ne jede životinjsku hranu sedam godina i primetio je poboljšanje zdravstvenog stanja. A lekar dijetolog Sergej Laršutin smatra da ljudi neće moći da pređu u vegetarijance, pošto se racio naših dalekih predaka sastojao 70% od mesa, a to znači da nismo ni iz daleka biljojedi.

Od tada se naš organizam veoma promenio, ali metabolizam nije takav da se potpuno pređe u vegetarijance. Mada u nizu zemalja osobenosti ishrane omogućavaju da se to učini. Na primer, lakše prelaze u vegetarijance Japanci, pošto kod njih meso oduvek čini manji deo sihrane. Japancu su više navikli na povrće i ribu. Može se smanjiti potrošnja ribe i uvećati potrošnja povrća. Oni to podnose lakše nego na primer stanovnici srednjeg pojasa Rusije.

Što se tiče Rusa, po rečima ekseprta, u njihovoj ishrani količina mesne i mlečne produkcije po glavi stanovnika je manja nego u Zapadnoj Evropi. Tako da smo mi u trendu i spremni smo na izazove prirode. Što se tiče prehrambene krize, dugoročne prognoze je teško sastavljati. Čak i ako se odustane od šnicli i pređe na povrće, treba uzimati u obzir druge faktore, smatraju eksperti. Na prinose, kao što se zna, utiču vremenski uslovi. A napraviti tačnu prognozu do 2050. godine jednostavno je nemoguće.