Obim stabilizacionog fonda Evropskog stabilizacionog mehanizma pomnožiće sa 4

Der Špigel saopštava o namerama vlasti zone evra da uvećaju obim sredstava Evropskog stabilizacionog mehanizma sa 500 milijardi do dva biliona evra. Dok Nemačka podržava ovu ideju, Finska je na primer kategorički protiv. Ipak aktuelne finansijske mogućnosti stabilizacionih mehanizama su male u poređenju sa realnim potrebama, uvereni su eksperti.

Osnovni zadatak proširivanja obima Evropskog stablizacionog mehanizma je podržavanje velikih ekonomija. Ispada da evropske birokrate ne veruju previše u sposobnost Italije i Španije da jeftino prevladaju dugotrajnu krizu i planiraju da preduzmu masovno učešće u takvim rizičnim operacijama kao što je kupovina španskih državnih obligacija.

Pri tome ideja o tako velikom stabilizacionom fondu uopšte nije nova. Još krajem 2011. godine niz uglednih ekonomista navelo je sumu neophodnu za stabilizaciju dužničke krize – dva-tri biliona evra, primetila je u intervjuu za Glas Rusije direktor analitičkog odeljenja IK Vektor Sekjutiriz Aleksandra Lozovaja.

- Ako se uporede cifre, ukupan unutrašnji bruto proizvod 17 zemalja zone evra iznosi 9,4 biliona evra. Ukupan državni dug iznosi nešto više od 8 biliona evra. I očigledno da je obim Evropskog fonda stabilnosti od 500 milijardi zaista mali. Uvežbavši Evropski stabilizacioni mehanizam, vlastima polazi za rukom da smanje zaduženost do prihvatljivog nivoa. Tačnije sa tim će već moći da se radi. Zato misao o tome da se uveća Evropski stabilizacioni mehanizam apsolutno je ispravna.

Uz postojeći obim sredstava Evropskog stablizacionog mehanizma situacija deluje zabrinjavajuće, kaže Aleksandra Lozovaja. Državni dug Italije, na primer, u apsolutnom izrazu iznosi dva biliona evra. Potrošivši čitav fond finansijske stabilnosti od 500 milijardi, naravno, može da se postigne smanjenje samo italijanskog duga, ali uopšte to ima malo smisla.

Intriga po pitanju uvećanja stabilizacionog fonda Evropskog stabilizacionog mehanizma ostaće dok neko od visokih zvaničnika ne potvrdi kako ovakve namere, tako i samu cifru od 2 biliona evra. Mogle su se očekivati neke novosti u toku sastanka Angele Merkel i Fransoa Olanda u subotu. Ipak lideri najjačih zemalja zone evra samo su još jednom potvrdili neslaganja po pitanju finansijske discipline u zoni evra, ali zato su utvrdili kandidaturu Volfganga Šojblea kao budućeg šefa Evrogrupe. Može se poretpsotaviti da će tema proširenja Evropskog stabilizacionog mehanizma izazvati u EU istu takvu živu diskusiju kao polemika oko evropskog bankarskog saveza.