Slava sa znakom minus

Lideri protestnog pokreta u Rusiji mogu da proslave svojevrsnu pobedu: u poslednjih pola godine oni su postali prepoznatljiviji među stanovništvom. Ipak ova, reklo bi se pozitivna za njih činjenica, ppvraćena je jednim bitnim „ali“. Rast prepoznatljivosti prati pojačan negativan odnos prema glavnim ruskim opozicionarima. Takvi su podaci poslednjeg istraživanja Saveznog centra za istraživanje javnog mnjenja.

Od trenutka izbora za Državnu dumu u decembru prošle godine takozvana vansistemska opozicija organzovala je čitavu seriju masovnih protestnih akcija u Moskvi i drugim gradovima zemlje. Između ostalog, kako ističu sociolozi, protestna aktivnost u zemlji očigledno pada, mada lideri opozicije to na sve načine odriču i izjavljuju da se broj učesnika akcija ne smanjuje. Osnovni uzrok je odustvo jasnog akcionog plana, i što je najvažnije s podrškom ruskih građana. Veći deo izjava „nepomirljivih“ i dalje se vrti oko kritike vlasti.

Tako je prepoznatljivost Genadija Gudkova lišenog poslaničkog mandata skočila sa 21 do 60 odsto, a blogera i biznismena Alekseja Navaljanog sa 29 do 48 odsto. Pri tome negativan odnos prema njima već je povećan u proseku za jedan i po put. Takva dinamika ima najmanje dva razloga, smatra predsednik Instituta za nacionalnu strategiju Mihail Remizov.

- Prvi razlog je u tome što se pojavljuje nova publika koja dobija političke inforamcije uglavnom putem televizije. Među njima ima manje onih koji simpatišu protesti pokret. Oni koji su ga simpatizirali ranije i tako su već znali prezimena lidera. A prilikom proširenja publike smanjuje se broj onih koji ih podržavaju. Drugi momenat je vezan sa delatnošću lidera protesta. Ona je orijentisana najverovatnije na to da se vlast učini slabijom, da se nađu zone osetljivosti vlasti, da se vrši kontrapropaganda, a ne na to da se postane jači, zanimljiviji za publiku. I prevladavanje negativnog dnevnog reda takođe se odražava na odnos prema njima. Uz to u pogledu niza figura postoje formirani negativni stereotipi koji se asocijraju sa njihovim biznis-interesima i interesima spoljnih snaga. I nije važno da li su ovi stereotipi tačni.

Sociolozi su istakli još jednu zakonomernost. Najveću popularnost opozicija ima u Moskvi i Sankt-Peterbrugu. Tako je sfera interesa protestnih lidera ograničena ne samo određenim socijalnim grupama – inteligencijom i delom srednje klase, već i teritorijom. Ali najvažnije što im ne omogućava da prošire svoj uticaj jeste odsustvo konkretnih postupaka. Ovu tačku gledišta za Glas Rusije izraio je koosnivač Lige birača Dmitrij Ivanov.

- Prošli su važni događaji, narod je umoran od političkog života. Osnovna primedba prema opozicii je sledeća – realne stvari niko nije video. Nije bilo ništa novo predloženo na poslednjem Maršu miliona. Bilo je pokušaja da se najave socijalno-ekonomski programi, da se skupi novac za „sužnje“ događaja 6. maja. Ali to nije ono što hoće narod.

Međutim u taboru opozicije podaci naučnika po svemu sudeći malo koga brinu. Tamo vrše sopstvena istraživanja na nnternetu. Tako u poslednjem glasanju onih koji podržavaju protestna raspoloženja sa dvostrukom prednošću u odnosu na kolege pobedio je Aleksej Navaljni. Samo ne zna se da li će mu to dati neke prednosti među istomišljenicima.