Ruske medicinske humanitarne misije čitav vek na Balkanu

Manifestacijama u saradnji sa Centrom nacionalne slave Rusije, obeležena je 100.-ta godišnjica početka delovanja ruskih humanitarnih misija na Balkanu. Glavni organizator ovih dešavanja je bila Galina Ševcova, doktor istorijskih nauka, koja je u Srbiji predstavila knjigu „Ruska humanitarna misija na Balkanu“. U njenom prethodnom delu, monografiji „ Rusija i Srbija" iz istorije rusko - srbskih odnosa u godinama Prvog svetskog rata (humanitarni aspekt)“, knjizi koja je izdata prošle godine, bili su sakupljeni dokumenti o ruskim sanitetskim misijama.

Po čemu se ova knjiga razlikuje od prethodne?

- U prethodnoj knjizi je bio sakupljen materijal o ruskim humanitarnim misijama, a u ovoj se razmatra aspekt reakcije ruskog društa na humanitarnu pomoć Srbiji,- odgovara Galina Ševcova. – Tada se vodilo mnogo sporova da li slati pomoć ili ne. Istina, kada je počeo Drugi balkanski rat, koji je za rusko društvo kao katastrofa, kao krah ideje slovenskog jedinstva, pitanje je samo po sebi nestalo. Ovde bi trebalo primetiti postojanje dva mita.

Prvi: pomoć je ukazivalo rusko društvo bez podrške carske vlade. Time se, navodno, bavilo samo Rusko društvo „Crveni krst“, a ostali nisu imali dovoljno finansijskih sredstava. A zapravo, učestovale su mnoge humanitarne organizacije, kao na primer, Slovensko humanitarno društvo i Moskovski slovenski komitet. Jedina je razlika u tome, što su te humanitarne organizacije vršile i određenu političku misisju, dok je „Crveni krst“ pružao samo humanitarnu pomoć. Drugi mit: kako bi pomagala slovenskoj braći, carska vlada je uzimala novac od svog naroda. Po svedočanstvima iz arhiva, građani su aktivno donosili pomoć u „Crveni krst“. Samo tokom prvog meseca, četvrtinu sredstava su sakupili građani. Ukratko: može se reći da je narod pomogao aktivnostima „Crvenog krsta“. Nemoguće je naterati bilo koga da pomaže, ako on to ne želi. Pomoć koju je Matica srbska ukazala Galini Ševcovoj tokom prezentacije njenog novog dela joj je mnogo značilo:

- Oni su se saglasili da urade prezentaciju knjige, jer su i sami podvukli istorijsko značenje. Da nisu moje delo smatrali dostojnim, ne bi došlo do saradnje. Sala je bila puna, ljudi su pažljivo slušali. Na Vojno-medicinskoj Akademiji u Beogradu, rekli su mi takođe da, zahvaljujući mom delu, oni mogu u potpunosti da sastave hronologiju svoje vojno - sanitetske službe za čitav 20.vek. Na svečanom otvaranju spomen ploče na zgradi Crvenog krsta, bolnice u Pančevu, razgovarali smo o kontinuitetu ruske tradicije dobročinstva prve polovine 20. veka. Na manifestaciju su došle bake i deke, koji su se lečili u toj bolnici. Svi su bili svečano odeveni. I bilo je očigledno, da za njih to nije prosto bilo kakva svečanost, već događaj od posebnog značaja.

- Sve to daje snagu da se nastavi sa radom. I to je važno, jer mi tako čuvamo uspomenu. Radi se o tome, da kada sam pisala prvu knjigu, pitanje pomoći Rusije Srbiji je još bilo obavijeno velom mita. Sada je moguće navoditi konkretne podatke. Smatram da je to otelotvorenje istorijske pravde. Mi znamo da ljudi koji su činili dobro, neće biti zaboravljeni, oni su zauzeli svoje mesto u istoriji.

Uzgred, Galina Ševcova je primetila, da je knjiga „Ruska humanitarna misija na Balkanu“ za sada izdata samo na srbskom jeziku. Sada se sprema i njen prevod na ruski jezik.