Mit o izraelskim bazama u Azerbejdžanu

Izraelsko-azerbejdžanska alijansa i format odnosa između Bakua i jevrejske države odlikuju se izuzetnom zagonetnošću. To nije savez protiv Jermenije, koja zadržava teritorije osvojene u toku rata s Azerbejdžanom. Izrael i Baku se ne druže ni protiv arapskih neprijatelja Izraela. Ne može se reći ni da druguju protiv Irana. Zapaža se zahlađenje u jermensko-izraelskim odnosima. Izraelci smatraju klevetom sve češće opštužbe cionističkog pokreta u Jerevanu za učestvovanje u zločinima iz 1915. godine.

Otuda neljubav Bakua prema arapskim radikalima, jer su se upravo u logorima OOP u Libanu obučavali jermenski borci. Ipak, Azerbejdžan je u bliskim odnosima sa Saudijskom Arabijom, Katarom i drugim arapskim zemljama koje podržavaju «braću-muslimane». Odnos između Azerbejdžana i Irana se odlikuje oprezom. Ne samo to, dvadeset miliona Azerbejdžanaca u Iranu su lišeni osnovnih prava.

Međutim, navedene okolnosti ne objašnjavaju fenomen izraelsko-azerbejdžanskih odnosa. Kao ilustracija može da posluži nedavno sklopljen posao za prodaju izraelskog oružja Azerbejdžanu na iznos od 1,6 milijardi dolara, koji uključuje isporuku desetina izraelskih bespilotnih letelica. Razmena informacija na nivou specijalnih službi se odvija stalno, što objašnjava uspehe azerbejdžanskih vlasti u borbi protiv terorizma. Pritom Baku još uvek nije otvorio svoje predstavništvo u Izraelu kako ne bi ljutio svoje muslimanske i arapske partnere.

Ova egzotična alijansa se aktivno razmatra nakon što je agencija «Rojter» objavila informacije o tome da će Izrael možda koristiti vojnu bazu u slučaju napada radi likvidacije iranskih nuklearnih objekata. U martu je časopis “Foreign Policy” pozivajući se na visoke izvore saopštio da postoji izraelska baza RV u Azerbejdžanu. Pola godine kasnije informacija nije bila potvrđena. To nije zasmetalo „Rojteru“ da se vrati na senzaciju iz prošlosti. Tada je izraelski vojni analitičar Ron Ben-Išaj napisao da američka administracija širi dezinformacije s ciljem diskreditacije vojnika Izraela.

Njegov kolega Aleks Fišman je ovo izrazio na sledeći način: «Da bi stiglo do Azerbejdžana naše RV treba da pređe preko vazdušnog prostora Turske ili Iraka, Saudijske Arabije ili Sirije, kao i Gruzije i Jermenije. Sama takva publikacija je dovoljna da uzbuni ne samo Teheran i Baku, već i sve ove zemlje koje su svesne da ih neko uvlači u tuđe «obračune»: Čak i ukoliko bude ukinuto ograničenje za presecanje vazdušnog prostora zemalja koje ne žele da nam ga otvore, ostaje pitanje: da li se smanjuje razdaljina do cilja korišćenjem teritorije Azerbejdžana i da li to opravdava verovatne komplikacije s drugim državama? Nedvosmislenog odgovora nema. Kad se radi o bombardovanju objekata koji se nalaze u rejonu Teherana, Azerbejdžan bezuslovno ima geografsku prednost. Ukoliko se radi o objektima na jugu Irana rastojanje ne opravdava ovu avanturu.»

Politikolog David Ejdelman smatra da za operaciju koju planira Izrael ne postoje baze na teritoriji Azerbejdžana. „Nikakva izraelska baza u Azerbejdžanu ne postoji, inače bismo uz savremena sredstva za praćenje odavno dobili potvrdu. Jer, savremena aviobaza nije samo asfalt, već je to i izuzetno složen kompleksni sistem elektronike, upravljanja, praćenja, posmatranja i zaštite. Baza na ovom nivou u Azerbejdžanu danas ne postoji.“

Ejdelman je bio savetnik premijer-ministra Olmerta pre šest godina, za vreme operacije za uništavanje sirijskog nuklearnog reaktora. On je ubeđen da je Izrael sposoban da okonča iranski program, ali vidi i druge scenarije: „Iranska valuta je za godinu dana devalvirala osamdeset procenata. U Teheranu su počeli masovni neredi. Lako je moguće da izraelska bombardovanja određenih tačaka neće biti neophodna.“