Šta to Evropa ne sme da kaže

Kod uhapšenih islamista u Francuskoj nađen je materijal za pravljenje bombi. „Mi imamo posla sa terorističkom grupacijom, koja predstavlja ozbiljnu opasnost“,- izjavio je gradski tužilac u Parizu Fransua Molens. Vlasti priznaju, da ekstremisti nisu pridošlice iz inostranstva. Oni su „francuski proizvod“.

Jedan od eksperata - advokat i publicista, predsednik - osnivač „Advokata bez granica“ Žil-Ulijam Goldnadel je izjavio da je problem počeo odavno da sazreva, ali da je do danas prekriven velom tajne. Goldnadel ima objašnjenje: Drugi svetski rat i holokaust su zapadni svet doveli u zabludu, pošto je te prestupe radio „beli čovek“ i u „ime bele rase“.

Pre dve godine, član Socijal - demokratske partije Nemačke Tilo Saracin je objavio skandaloznu knjigu „Nemačka se samolikvidira“, u kojoj je opisao isti problem u svojoj zemlji. Posle toga morao je da napusti savet direktora Bundesbanke zbog optužbi na račun rasizma. Po mišljenju Saracina, migranti muslimani, čak i u drugom i trećem kolenu ne mogu, pa čak i ne žele da se integrišu u nemačko društvo. Pa tako, zbog male stope rađanja domaćeg stanovništva, postepeno se menja etnički sastav i opada opšti intelektualni nivo svih koji žive u Nemačkoj. Evo šta je sam Tilo Saracin rekao u intervjuu „Glasu Rusije“:

- Fenomen, koji ja opisujem u svojoj prvoj knjizi, ne odnosi se samo na Nemačku: on postoji i u Francuskoj, i u Engleskoj, i u Švajcarskoj i po celoj Evropi. Ali, generalno sam primetio nizak nivo nacionalne samosvesti kod Nemaca i to je najverovatnije u vezi sa prošlošću. Nemam ništa protiv multikulturalizma: sa zadovoljstvom jedem italijansku hranu, pijem rusku votku i slušam ruske kompozitore. I mešanje naroda i kultura postoje vekovima. Ali, oni koji dolaze u drugu zemlju, dužni su da se ponašaju po pravilima države u koju su došli. Kada se to ne dešava, rađaju se problemi. Uveren sam da se slično zbiva i u Rusiji.

Iste te 2010.godine, kada je izašla knjiga Tila Saracina, nemačka kancelarka Angela Merkel je javno zaatražila da migranti koji dolaze na privremeni rad u Nemačku govore nemački i da samo na taj način mogu da postanu punopravni nosioci radnih obaveza i prava na tržišta rada.

Neki stručnjaci veruju da je koncept evropskog multikulturalizma od početka bio neka vrsta komercijalnog projekta. U suštini, radilo se o nekom sporazumu sa migrantima da popune upražnjena radna mesta. U zamenu za njihovu lojalnost, bilo im je dozvoljeno da sačuvaju svoj način razmišljanja, njihove običaje i rituale. Moramo priznati da Evropljani nisu mislili o svim posledicama. Migranti i dalje veruju da su njihovi poslodavci „tirani“ i „eksploatatori“. Isto tako, u očima Evropljana migranti su i dalje samo uslužni personal, putnici „druge klase“ - baš kao što je Marks govorio, samo prilagođeno modernom konceptu političke korektnosti.

U migracionu politiku Evrope, neophodno je uneti suštinske ispravke i učiniti je maksimalno otvorenom i poštenom. Za početak bi trebalo javno nazvati stvari svojim imenom. Sudeći po svemu, upravo taj prvi korak je evropskim političarima najteži.