Ko nam tačno otima Kosovo i Metohiju

U Večernjim novostima od 7. marta 2008 (str. 4), u tekstu pod naslovom „NATO kumovao Kosovu“, navodi se izjava italijanskog ministra spoljnih poslova Masima d’ Aleme sa sastanka ministara spoljnih poslova država članica NATO-a: „Niko ne bi uzeo u razmatranje proglašenje nezavisnosti Kosova da je to bio jednostran akt. Nezavisnost nije rođena iz unilateralne inicijative naroda na Kosovu, već je nastala unutar NATO. Da je bila reč o unilateralnom aktu, niko ne bio uzeo u razmatranje proglašenje nezavisnosti“.

Dakle, kao što smo i mislili, i kao što je pre više meseci javno ukazao Aleksandar Simić, nezavisnost Kosova i Metohije nema nikakve veze sa željama šiptarske nacionalne manjine, već je u pitanju stvaranje NATO-države na Balkanu, sa velikom sponzorskom ulogom Sjedinjenih američkih država. Kada se prisetimo da je krajem februara u Beču formirana Međunarodna upravljačka grupa za Kosovo, sastavljena od predstavnika 15 zemalja (SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Austrije, Češke, Švedske, Turske, Finske, Belgije, Danske, Mađarske, Slovenije i Švajcarske), sa zadatkom nasilnog ostvarivanja Ahtisarijevog plana bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, onda imamo potpuno jasnu evidenciju „Ko nam tačno otima Kosovo i Metohiju“.


Da li je u svemu ovome Evropska Unija „nevina“?

Dirljivi su pokušaji evrounijata u Srbiji da javnosti objasne kako Evropska Unija zapravo ne učestvuje u procesu priznavanja lažne države na Kosovu i Metohiji, jer takvu odluku ova naddržava ne može ni da donese. Čak ni kada bismo bili politički idioti ne bismo mogli da progutamo ovu laž: Evropska Unija, uz odobrenje svih članica i uzdržanost jedino Kipra, poslala je, mimo saglasnosti Saveta bezbednosti UN, svoju misiju na Kosovu i Metohiju, s jednim jedinim ciljem: da u praksi primeni Ahtisarijev plan za omogućavanje i priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije. Dakle, Evropska Unija, sa jedne strane šalje svoju protivpravnu misiju direktno se stavljajući na stranu tzv. nezavisnosti Kosova, a sa druge strane nas ubeđuje da ona nema ništa s tim i da je neutralna po tom pitanju?!? Da li posle ovoga postoji bilo ko kome nije jasna politika Evropske Unije prema Srbiji i kako treba nazvati ovu vrstu politike?

Posle ova tri događaja, NATO, EU i nasilnička „međunarodna upravljačka grupa za Kosovo“ ne mogu biti drugačije tretirani u Srbiji nego kao otvoreni neprijatelji i okupatori. Postavlja se pitanje da li ovo treba da se odnosi i na one evropske države koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije, ali su odobrile slanje misije Evropske Unije i time indirektno priznale lažnu državu? Na ovu činjenicu do sada u srpskoj javnosti niko nije ukazao.