105. godišnjica Astrid Lindgren, autorke “Duge čarape”

Dana 14. novembra čitaoci  širom sveta, a posebno deca , obeležili su  105. godina od rođenja Astrid Lindgren, najslavnije švedske spistaljice, prve žene  kojoj je za života podignut spomenik čijem otkrivanju je sama prisustvovla.

Rođena je 1907. g. (14. novmbra) u  južnoj Švedskoj  u seljčkoj porodici  koja je imala petoro dece. Sama spistaljica je smatrala da je proživela srećno detinjstvo: u igri, veselju i doživljajima  i konačno - u radu u polju.
 
I upavo te dečje uspomene su postale osnova za njeno književno stvaralaštvo koje je u celini bilo posvećeno deci. Mnogobrojne bajke, šale, piče,koje joj je možda pričao otac  ili vršnajci, našli su kasnije  mesta kao sižeji u njenim sopstvenim delima .Želja da piše i stvara javila joj se odmah pošto je svladala slova, velika i mala.

Svoje najpoznatije delo koje joj donelu svetsku slavu „Pipi, Duga čarapa „Lindgren je napisla kao poklon svojoj kćeri  1944.g. Ova nevelika knjiga je doživla ogromne tiraže  koji su autorki doneli pristojne prhide pa se uverila da se i od književnosti  može zarađivati za život .

Ispod pera kao jspod čekića  slavne spisaeljice čija je „Pipi“zagospodarila tv ekranima širom sveta, ispadalo je jedno po jedno delo: “Karlson s krova ponovo leti“, „Luckasta Lota“, „Lota pravi lom „, „Mi smo na ostrvu Saltkroka“ i mnoge druge. Nijedno od njih po zanimljivosti i veštini pripovedanja moglo  ni da se približi delu „Pipi duga čarapa“, a kamo li da joj pomčai slavu, pa su često privlačila pažnju  mladih  čitalaca samo zato što ih je napisala i potpisala  tvoriteljka „Duge čarape“. 
Godine 1957. Lodgran je kao najbolja spisateljica dečje literature dobila švedsku  državnu nagradu  za književna dostignuća. Posle toga je počela da dobija toliku količinu ordenja, nagarda, diploma, povelja i drurgih  priznanja da ih je prosto   sve nemoguće nabrojiti. A kad ne možemo sve, onda nećemo nijedno, jer tako je po pravdi. Bar dečjoj.
 
Preminula je 28. janura 2002 .  g.:poživ.95 godina.

B.Rakočević