EU štedi na nezaposlenima?

Uoči vandrednog samita lidera EU o budžetskim pitanjima, zakazanog za 22-23. novembar, u EU se pojavila ozbiljna pukotina. Ministri ekonomije i finansija 27 zemalja okupljeni u Briselu ne samo da nisu mogli da usaglase parametere izdvajanja sredstava za borbu protiv nezaposlensoti. Oni su odbili da razmatraju dato pitanje u uslovima finansijske krize. Temu nastavlja naš komentator Petar Iskenderov.

Nastala situacija je podsetila na danas postojeću dubinsku protivrečnost dva antikrizna modula u EU – smanjenje državnih troškova i stimulisanje ekonomskog rasta – istakao je u razgovoru za Glas Rusije šef odeljenja za međunarodna tržišta kapitala IMEMO RAN Jakov Mirkin:

- Reč je o merama koje jedna drugoj protivreče – konsolidaciji budžeta i osiguranju ekonomskog rasta. Prvo je po pravilu smanjenje troškova, smanjenje radnih mesta u budžetskom sektoru, uvećanje poreza, između ostalog u pogledu najbogatijih slojeva stanovništva. Sve to naravno stvara recesivnu situaciju i dovodi, kako se to desilo u Grčkoj, pre do pada ekonomije nego do povratka na putanju sabilnog ekonomskog razvoja.

Posebno treba istaći da je Savet EU na nivou ministara ekonomije i finasija rešio je da prikoči rad socijalnih programa pod pritiskom poslanika Evropskog parlamenta. Ovde igra ulogu potreba da poslanici slušaju raspoloženja svojih birača. A oni nisu ni malo naklonjeni „prelivanju“ sredstava iznadcionalnih ekonomija za potrebe suseda – makar i iz najboljih namera.

Ali šef sektora za političke integracije Evropskog instituta RAN Nikolaj Kavešnikov nije sklon da preterano krivi za nastalu sitauciju ministre i evropske poslanike. U razgovoru za Glas Rusije on je podsetio da glavna obaveza u borbi sa nezaposlenošću i u realizaciji drugih socijalnih programa ipak leži na nacionalnim vladama:

- U sferu borbe protiv nezaposlenosti EU je uključena samo delimično. Ona istupa pre kao neki pomoćni instrument. Veći udeo odgovornosti u datoj oblasti leži upravo na nacionalnim vladama. Radi se o tome što finansijska praksa EU pretpostavlja izdvajanje u okviru odgovorajućih projekata i programa ne više od polovine neophodnih sredstava. Drugim rečima, radi se ne o finansiranju, već o sufinansiranju. A preostalu polovinu treba da traže nacionalne vlade. Jasno je da je vrlo šteko činiti to u uslovima finansijske krize i socijalno-ekonomskih problema u konkretnim državama.

Privlači pažnju da su na spisak zemalja lišenih finansijske pomoći za borbu protiv nezaposlenosti linijom EU dospele ne samo problematične Španija i delimično Italija, već i sasvim bogate Austrija, Danska, Finska i Švedska. Broj nezaposlenih u njima nije za sada preteći, ali šta bude ako se i dalje nastavi smanjenje programa za razvoj i stimulisanje ekonomije?