Engleski univerziteti su poznati po svojoj privrženosti tradicijama i normama.

Među intersantne i nestadardne tradicije  zapadnih univerziteta  spada i običaj koji se neguje na Oksfordu da  se noću uoči prvog maja priređuje zabavu  koja traje celu noć,  a u jutru,  1. maja,   svi koji žele skaču sa mosta Marije Magadelene u reku. Tih se običaja  studenti sa Oksforda drže  već duže od jednog veka.  

Harvard: ponoćna trka golih studenata u akademskom parku 

Na Harvradskom univerzietetu  se ustalila sledeća tradicija:poslednjeg dana reading period (perioda priprema za polaganje ispita) ili uoči sednica  u ponoć se održavaju trka golih studenta  na Havard-jardu.  Uvek se nađe dosta zainteresovanoh akademaca za ovu noćnu utrku u dresovima   Adama i Eve. Ova atltetska zabava se naziva Primal Scream.   Neobične utrke se održavaju uloči svaklog ispitnog roka,   zimskog i prolećnog. Dok  goli studenti trče počasni krug u čast predstojećih ispita,  harbri ih,  uveseljava,  podržava  i stimuliše Harvardski orkstar koji sve vreme muzicira ispred spomenika podugnutom utemeljivaču najslavnijeg svetskog sveučilišta  Džonu Harvardu,   koji je živeo samo 31 godinu (1607-1638)  
 

Jedna od osobenosti evropskog obrazovanja  koja spada u riznicu slavnih tradicija (sa izuzetkom Engleske) je skoro besplatno  obrazovanje  za sve studente  koji uspešno polažu  ispite. Studenti takođe bez nakande koriste biblioteke,   laboratorije,   a omogućen im je i besplatan pristup internetu. Najbolji i obdareni studenti dobijaju i stipendije. Karakteristačana je  i visina iznosa tih  studentskih prinadležnosti,   koja se razlikuje od zemlje do zemlje. Tako na primer,  u Finskoj sudent za mesečnu stipendiju može da iznajmi  stan,  da redovno plaća komunalne usluge,   da se izvrsno hrani,  da kupuju odeću i obuću, pa čak i s vremena na vreme i da ode  na odmor u inostranstvo. 
 

NEKE OSOBENOSTI AZIJSKIH UNIVERZITETA

Japan: malo stranih srudenata,   teški kvalifikacioni ispiti,  skupo studiranje 

Iako daju najbonje obrazoanje u azijskom regionu,  na japanskim univerzitetima je malo stranih studenta. Ako se razmatra opšti rejting univerziteta u svetu,   može se konstatovati da je broj viskoškolskoih ustaniva u Japanu  veći  nego u ostalim zemljama Azijkog i Tihookeanskog regiona. 

Najprestižniji  japnski (državni) unveziteti su Tokijski (osnovan 1877.),  univerzitet  Kioto (1897),  unverzitet u Osaki (1931.), a  zatim slede Hokajdo i Tohoku. 

Od privatnih univerziteta najpoznatiji su :Tjuo, Nihon,  Vaseda, Mejdzi, Tokaj i
Kansanki univerzitet u Osaki. 

Najbolji privatni univerziteti imaju   sve stepene obrazovnja-od predškolskog do fakultetskog 

Najpre treba istaći da privatni unverziteti u Japanu samostalno pripremaju i organizuju kvalifikacione ispite za upis studenata na svojim fakultetima. A najbolji od njih u svojim strukturama imaju sve stepene obrazovanja - osnovno i srednje obrazovanje (oba stupnja) pa čak i dečje vrtiće. I ukoliko je  kandidat uspešno  završio sve stepene od dečjeg vrtića do drugog stupnja srednje škole koji postoje u sitemu tog univerziteta,   on se upisuje bez polaganja kvalifikacionog ispita.  

Najskuplje studiranje

Odavno se zna da su veliki gradovi u Japanu najukuplji u svetu. Zato se preporučuje studentima da satnuju u maljim naseljima u bližem okruženju,  pa im se čak i više isplati da putuju na predavanja  iz svojih gradova u kojima su životni troškovi niži  nego u velikim centrima.  

 

Kineski univerziteti

Prijemni ispit za tehničke i hemijsko biološke discipline najteži na svetu

Kvalifikavioni ispiti na kineskim univerzitetima,   posebno na fakultetima na kojima se izčavaju tehničke i hemijsko- biološke discipline smatraju se jednim od najtežih na svetu.  To potvrđuju  primeri ispitnih zadataka za kavlifikacione ispite koje kandidat mora da reši    da bi se upisao na Pekinški unoverzite, a koji su objavljeni  na sajtu WebPark .  ru pre godinu dana. Portal je preložio svim zainteresovanim da reši te zadatke i obećao visoke  novčane nagrade ko u tome uspe. 

Pekinški unverzitet - 30 koledža,  12 fakulteta, 216 istraživačkih instituta, 173 programa doktoranata, najveća biblioteka u Aziji sa   8 miliona knjiga 10 hiljada domaćih i stranih naučnih časopisa.  . . 
 

Pekinški univerzitet  je osnovan u kineskoj prestonici u decembru 1898. g.  u vreme odvijanja poznatih «Sto dana reforme»,  umereno socijalno-kulturnog reformskog pokreta  koji je predvodio prepolednji car Podnebesja  Huan Sju. Pekinški Unverzitet se najpre zvao»Carska visoka škola»,  a posle 1912.  g.  nakon Sinhanske revolucije i proglašenja Kineske Republike  dobio je svoj sadašnji naziv. U njemu su studenti    sticali najviša naučna znannja iz oblasti umetnosti,  tehnikih nauka,   medicine,  prava,  agronomije,  a takođe je pri univezitetu  osnovan i Istraživački instiutut humanističkih nauka. Sada je Pekinški Univerzitet najvažnije visokoobrazovno učilište u NR Kini. Njegova struktura uključuje 30 koledža,  12 fakulteta,   a održava se nastava iz 93 programa  bakalavrtiata,  199 programa magistrature i 173 programa doktorskih studija. Pri univerzitetu deluje 216 naučno-istraživačkih instituta i   dva inženjerijska naučna centra sa satatusom  opštedruštvenog značaja. Univerzitetska biblioteka raspolaže knjižnim fondom od  preko 8 miliona knjiga i 10 hiljada naslova domaćih i stranih naučnih časopisa  i specijalisitičkih publikacija.  Univerziteska biblioteka rsprstrala je svoje zdanje   na 50. 000 kvadratnih metara za  čitališta i depoe   ove  najveće biblioteke na najprostranijem kontinentu,  Aziji. 

 

Obrazovanje u Indiji

Samo oko polovine,   od oko miljardu stanivnika Indije je pismeno. Među onima koji znaju da pišu i umeju da čitaju je 75 od sto muškaraca i 25 procenata žena. U indijskim školama je na snazi trojezični sistem:maternji jezik- osnovni ; hindi ili engleski –drugi,  a takođe još jedan od jezika Indije kao treći. Visoko obrazovanje se stiče u 221 univerzitetu  koliko ih ukupno ima u zemlji,  od kojih su 16 univerziteta centralna,  dok ostalih 205 funmkcionišu u  sastavu  centralnih u skladu sa zakonima  svake savezne države.