Božić bez Deda Mraza

Prošle nedelje, direktor škole iz pariskog predgrađa Montaržis, otkazao je tradicionalni susret dece sa Deda Mrazom. On je svoju odluku objasnio time, da božićna tradicija krši principe sekularizma škole. Direktor se, nakon toga. pozvao i na finansijske teškoće, u kojima se nalazi njegova institucija.

Međutim, prema izveštajima lokalnih medija, odluka je doneta pod pritiskom muslimanskih porodica, koje smatraju da se susret sa Deda Mrazom protivi kulturi i religiji njihove dece. Uprkos činjenici da se u situaciju brzo umešao gradonačelnik sa zabranom ukidanja školskih tradicija, skandal je izazvala veliku buku u državnim medijima. Rasprava o školi u Montaržisu, poklopila se sa diskusijama o namerama predsednika Fransoa Olanda da u program obaveznog obrazovanja uvede lekcije o sekularnom moralu. Šta se to dešava u francuskoj školi, i zašto se lik iz bajke našao izvan skale sekularnih vrednosti, za "Glas Rusije" objašnjava sociolog, ekspert za sekularno školsko obrazovanje i veronauku, profesor Žan-Pol Vilem.

Ono što se desilo u školi u Montaržise je izolovan slučaj ili iza njega stoji ozbiljan problem?

- Slučaj nije jedinstven, ali su ovakve reakcije retke. Odluka direktora pokazuje do koje mere pojedini funkcioneri i državni službenici ne razumeju šta znači termin "sekularizam". Očigledno, postoji zamena teza, zbog čega dolazi do konfuzije. Deda Mraz je deo kulturne tradicije, koja se, naravno, odnosi na katolički kalendar, ali on ni na koji način nije verski simbol, tako da je otkazivanje manifestacije pod izgovorom kršenja principa sekularizma, uz tvrdnju da ova tradicija dodiruje neke porodice – reakcija ne sasvim adekvatna.

Međutim, ako takvu reakciju izaziva Deda Mraz – lik, koji nema nikakve veze sa religijom, da li to svedoči da se u sekularnoj školi nazire kriza?

- Zaista, u svemu što ima veze sa kulturnim i verskim razlikama, postoje teškoće sa kojima se suočavaju učenici i njihovi roditelji: biti sekularnim – znači distancirati se od svih kulturnih simbola i tradicija. Po mom mišljenju, to je veoma diskutabilna definicija. Ali, Francuska je sekularna država i sve njene državne i društvene institucije, kao i njihovo osoblje, moraju se voditi tim pravilima i usaglašavati ih sa svojim ličnim stavovima. U Francuskoj ima više katoličkih crkava od džamija i njenu istoriju je oblikovala hrišćanska kultura. Sekularizam znači poštovanje istorijskih tradicija, i nemoguće ih je ignorisati, inače bismo morali srušiti sve hramove, crkve i sve one gradske objekte, koji bi se shvatali kao pretnja sekularizmu. To je jednostavno smešno.

Imajući u vidu velike kulturne i verske različitosti francuskog društva, možemo li, ipak, reći da je Francuska sekularna država, posebno kada je u pitanju školstvo?

- Francuska je napravila izbor, usvajajući zakon kojim se zabranjuje nošenje verskih simbola u javnim školama. Zabrana obuhvata, ne samo muslimanske hidžabe, već i velike krstove, jevrejske kipe i druge karakteristične verske elemente. Ali, s druge strane, nisu zabranjeni diskretni verski simboli, koji ne upadaju u oči, jer učenici i njihovi roditelji pripadaju različitim kulturama, religijama i filozofijama, i imaju želju za čuvanjem svojih osobenosti, ne kršeći načelo sekularizma. Učenici veoma poštuju kulturne i verske razlike.