DOSTOJEVSKI KAO FILMSKI JUNAK U SVAKOM POGLEDU

Posle  četrdeset i jdnog  filma i TV serija snimljenih po  njegovim  delima  ,  došlo je vreme  za snimanje filmske biografije samog Dostojevskog. Tim  pre što  je  2011. godina Rusija,  a i ceo svet,  proslavila jubilej-190 godišnjicu rođenja  jednog od najvećih pisaca svih vremena.  Televizijku seriju sa velikim brojem epizoda  za   TV kanal Rosija
1.   snimio u jednoj velikoj i  raskošnoj vili pored  Moskve reditelj Vladimir Hotienko po scenariju Eduarda Volodskog,   a uloga velikog pisaca poverena je pozantom glumcu  Evgeniju Moronovu. Radnja  filma obuhvata period od skoro 3o godina od vermena kad je budući klasik pripadao revolucionarnom klubu petraševaca,  pa sve do početka  pisanja Karamazova. 

Život Dostojevskog-potresan primer ljudske  hrabrosti

Reditelj Hotienko podseća da je autor „Zločina i kazne „ imao veoma intersentnu biografiju u kojoj je sadržano sve ono što privlači današnjeg gledaoca:  robiju i proginstvo u Sibir,  ljubav,  novac,  sklonost prema hazardnim igrama, gubitništvo,   stvaralaštvo,  ogorman književni uspeh. Osim toga njegov život je potresan primer ljudske htrabrosti koji može služiti za ugled. On može mnogo toga da objasni   što je bi bilo važno za savremeno društvo,  ističe reditelj,  ukazujući posebno na jednu zanimljivu činjenicu: “Ruski mentalitet Zapad obično niti razume niti prihvata,  a Dostojevskog je prihvatio kao glavnog ruskog pisca,  što nam govori da njegovo delo poseduje neke univerzalne vrednsti koje su očiglednije nego kod drugih,  takođe velikih ruskih stvaralaca. “ Govoreći za ruske medije kako će izgledati autor „Braće Karamozova „ kao filmski junak,  reditelj je raekao da ga intersuju one činjenica iz žvivota genijalnog pisca koje ga čine živim čovekom,   a ne da  bude sličan spomeniku. “Za mene su važne njegove slabosti,  interesovanja,  zablude,  sve ono što će ga učiniti bliskim nama. I to kako je  igrao na ruletu,  gubio i dobijao,  kako je pisao pisma ženama,  kako se ponižavao. “ Reditelj TV serijala o Dostojevksom uverava ruske novinare da njegov junak neće imati ništa zajdničkog sa onim Fjodorom Mihalovičem sa čuvenog portreta slikara Pireva,  koji će se inače pojaviti u filmu u  tumačenju Aleksandra  Petrova „zadivljujuće sličnosti  sa likom  slikara. ”

Tri žene Dostojevskog
 

Kao što je poznato,  autor „Idiota „ je imao tri žene,  ne računajući prolazne avanture. Prvu,  histeričnu,  Mariju Isailovu,  koja je mužu mnogo jada zadala, igra Čulan Hamatova koja o svom liku kaže: “Nijedan ruski pisac nije mogao da se pohvali  skladnim životom koji bi mu omogućio da se u potpunosti kocnetriše na stvaralaštvo. Moja herojina,  Marija Dmitrovana,    je ometala svog muža u pisanju, radila je sve da mu zagorča život, mada je to kod nje bilo više nesvesno. Oni su se upoznali u progonstvu kad veliki pisac nije već odavno bio sa ženom, ona ga je obrlatila  i  zabavila ga o jadu kad su se  posle progonstva nastanili u Petrogradu,  i pored toga što joj je dao svoje srce i očekivao po povtatku sa robije da  će imati u braku neke lirsko-melodramske odnose. U početku je možda tako i izgledalo, bio je  pun nade,  a rastao se s njom kao s drugom nekom osobom. “ 

Druga žena –Ana Snitkina stvorila mirnu porodičhnu atmosferu,  pgodnu za književno  stvaranje, rodila mu četvoro dece

Sa drugom ženom Anom Snitkinom  (igra je  glumica Ala Juganova iz  pozorišta Lekom) sa kojom se pisac upozano posle avanture sa Apolonarijom  Suslovom,  rodila mu je četvoro dece i stvorila porodičnu atmosferu povoljnu za  pisanje  koja nije bila opterećena ni  sećanjima na prpogonstvo ni na brak sa histeričnoim Marijom Isailovom. 

Sam život Dostojevskog nije bio manje interesantan od junaka iz nekog njegovog romana

Na filmu će život Dosotjevskog izgledati  u ivesnom smilsu kao ljubavna romansirana biogarfija,  a reditelj to objašnjava time što život autora „Bednih ljudi „. 

nije bio manje intersantan od nekog njegovog romana. Iako  se tri puta   ženio i uz to „ negovao brojne bočne ljubavne  veze“,  Dostojevski nije bio njikakav zavodnik,  a kamo li,  ne daj Bože,  neki Kazanova, nego običan čovek,  ali se o toj strain njegovog  života  veoma malo zna,  pa  će,  po rečima reditelja, ovim tv serijalom pokušati da se popuni  praznina  u masovnoj svesti čitalaca njegovih knjiga. Serijal će,  kako obećava reditelj,  otkriti i neke manje pozante detalje iz živoita autora „Zapisa  iz mrtvog doma „ koji bi se mogli shvatoti kao senzacionalni. Njegova strast prema hazardu nije nikakva novost,  nego opšte poznata činjenica,  ali je itekako zanimljva činjenica koja se otkriva u TV filmu da je punih 13 godina    u autora “Krotke “ bila zaljubljena Sofija Kovrin –Krukovska,  buduća Kovalevska, koja je prema piscu gajila suptilna osećanja i o njmeu ostavila verovatno najobjetivnije beleške u svojim sećanjima. 

Tri filma o Dostojevskom,  ili kamera bi ga volela 

Dramatičan i uzbudljiv  život autora “Kockara “ privlačio je fimske stvaroce tako  da  su  o njemu pre ove tv serije snimljena tri filma,  tačno oniliko koliko je žena imao  pa se i jedan od njih,  treći,   zove baš tako “Tri žene Dostojevskog “,  film Jevgenija Taškova,  , koji je snimljen  pršle godine. Prvi Aleksnadra Zarhija  je snimljen 1980.  U SSSR-u”Dvadeset šest dana iz života Dostojevskog”,  drugi je snimio Italijan  Đuliano  Montaldo  pre tri  godine “Demoni    Sankt-Peterburga “. 

Od četrdset jednog  filma njviše “Idiota” – osam 

Od četrdeset jednog  filma snimljenih  po delima Dotojevskog   u najvećem  broju  verzija na celoluidnu traku je prenet  “Idiot, ”(osam puta),  “Braća Karamazovib” I “ Zločin  i kazna “ doživeli su po šest ekranizcija,   “ Poniženi  i uvređeni  “, ”Nečiste sile” i  “Krotka”,  su snimljni po  tri puta, dva puta  “Bele noći, ” “Kockar “,  “Mladić “,  “Selo Stepančikovo “,  a  filmski verziju su imala  i druga dela velikog pisca : ”Večni muž”,  “Ujkin san “,  “San smešnog čoveka “,   “Tuđa žena i muž pod krevetom”.  Najveći broj filmova snimljen je u SSSR-u- 14,  u Rusiji (staroj,  pre Revolucije i novoj) 9,  u Francuskoj 6,  Italiji 3,  Poljksoj 2,   i po jedan film  u   SAD, Japanu,  Velikoj Britaniji,  Finskoj,  Indiji,  Meksiku,  Švajcarskoj. Od proslavljenih reditelja filmove po delima Dostojevskog su snimili: Akiro Kurosava (Japan), Ričard Bruks(SAD),  Bernado Bertoluči  i Lukino Viskonti (Italija),  Andžej Vajda(Pojska). Najveći broj filmova po delima ruskog genija snimio je sovjetski reditelj Ivan Pirjev -3. 
 

Prvi film o nekom delu Dostojevskog snimljen je 1910.  Bio je to “Idiot”reditelja Petra Čardišina . Decenijama posle Oktobatske revolucije  dela Dostojevskog su bila zabanjean,  Staljin ga nije voleo,  a Gorki je smatrao da “karamazovština “  kvari moral  moral revcolucionarnog pokoljenja,  pa ga nisu ni izdavali,  a kamoli da su  snimali filmove po njegovim  delima. A imao je ko  iz plejade Seregeja  Ejzenštajna.  Po motivima “Idiota”  1951.  film je snimio veliki Akiro Kurosva (1951,),  pre toga Francuz  Žorž Lapmen(1946. ),  onda je snimljen u Sovjetskom Saveu: Ivan Pirjev (1958. ) U Velikoj Britaniji je  1966. . g.. Alan Bridžes po ovom romanu  snimio televizijsku seriju,  u Francuskoj   Andžej Žulavski  “Luckastu ljubav (1985. ) ,  dok je u Indiji   1991.  Idiot “  snimljen  kao televizijski  serijal u režiji Mani Kaula. ”Daun Haus “ je naziv fimske interpretcije “Idiota “snimljene u Rusiji 2001,  u režiji Romana Kačanova, a dve godine kasnije (2003. ) prikazn   je TV serija Vladimira Bortka  pod originalnim nazivom romana. 
 

Prva od ukupno šest ekranizacija “Braće Karamazovih  nastala je dok je Prvi svetski rat u kome je bila angažovana i Rusija uveliko trajao: Viktor Turjanski je ovo najčuvenije delo Dostojevskog “podvrgao fimskom tretmanu “,  još uvek nemom,  1915.  g.. Trebalo je da prođe višeod četiri decenije dok se još jednom Mitja,  Ivan i Aljoša,  kakvi su,  da su,  ne pojave na fimskom platnu gde ih je naselio čuveni američki reditelj Ričard Bruks (1958.) Sovjetski reditelj   Ivan Pirjev koji se posvetio  filmovanju   romanima Dostojvskog, snimio je 1969. svoje čivene “Karamazove “ u tri dela, a drugi sovjetski reditelji Rinat Grigorijev  je 1990. g. napravio film “Dečaci”,  slobodnu fantaziju po romanu “Karamoazovi”,  dok je pre nekoliko godina (2008.)  izašla češko-poljska kopordukcija “Braće …”u režiji Petra Zelenke. 
 

Za prenošenje na filmski ekran  petrogradskih snoviđenja Rodiona Raskolkjnikova ,  liubav i patnju  ruske  Đokonde,  Sonje Marmeladove,  prvi su se zainteresovali Francuzi: Pjer Šanal je 1935.  ekranizovao ovo remek delo svetske književnbosti, dve decenije  kasnije (1956.) to je ponovio  njegov zemljak Žorž Lampen, koji je deset godna ranije snimio “Idiota”. Prvu rusku verziju Zločina i kazne  snimio je  1969.  u Sovjetskom Savezu Lav Kulidžanov,  u  susednoj Finskoj  intersovanje publike za ubistvo s predomišljajem na podmukao  i svirep način ne samo babe lihvarke nego  i njene nedužne sestre,   zadovoljio je 1983.  svojim filmom reditelj Aki Kaurismjaki,  a u Rusiji je 2007. g.  Dmitrij Svetozarov  snimio tv seriju po ovom romanu. 

Nekima su mile i Nečiste sile

Prvi od ukupno tri filma po motivima Nečitih sila  snimio je slavni poljski reditelj Anžej Vajda u Francuskoj 1988,.   a  druga dva su realizovana u Risiji: 1992. Igor i Dmitrij Talankin i 2007.  Feliks Šultes. 
 

Za  ekranizaciju romana sa socijalnom tematikom” Ponižene i uvređeni “ zaintersovane su bile tri strane države: Italija u kojoj je  Vitorio Kotafavi 1958. snimio Tv film,   u Meskiku je Raul Araisi 1977.  g. takođe snimio serijal za tv gledalište, a  1990. go.   po ovom romanu  snimljen je film u švajcarsko-sovjetskoj koporodukciji u režiji Andreja Ešpaja. 

Po motivima pripovetke Krotka  nastala  su tri filma:  Aeksandra Borisova (SSSR,  1960.), film interpretacija Robetta Bresona (Francuska,  1969.) i crtanai film Petra Dumala  (Poljska,  1985.)

“Bele noći, ” “Kockar “ 

 Lukino Viskonti u Italiji 1957. i Ivan Pirjevu SSSR-u dve godine kasnije    potrudili su se da se  u bioskopskim dvoranamama na belom,  usamljenom platnu zabele Bele noći. 

Po kratkom romanu “Kockar” u SSSR-u je Jurij Bogatirenko  snimio  filmsku operu, a Aleksej Batalov,   poznati glumac iz filma  “Lete ždralovi, ”ekranizovao je to delo 1972. g.  Snimljene su i dve verzije romana “Mladić”:    Beranrdo  Bertoluči pod nazivom Partner (Italija,  1968.) i Evgenij Taškov (SSSR,  1983.)Takođe dve ekranizacije je doživelo i “Selo Stepančikovo  i njegovi žitelji”: pod istim naslovom je Lav  Cuculkovski snimio  televizijski  film(SSSR,  1989),  a tandem Aleksnadra Alov  i Vladimir Naumov filmsku komediju pod naslovom “Skverna anegodota “ (SSSR,  1966.)

Snimani filmovi i po drugim delim  Dostojevskog
 

Večnog muža je ekranizovao Jevgenij Markovski(Rusija, 1990.), ” Ujkin san “Konstantni Vojinov(SSSR,  1966,),  komediju #Tuđa žena i muž pod ktrevetom “ preneo je na  celoluidnu traku Vitalij   Maljnjikov (SSSR, 1984),  , Aleksnadr Petrov je  “ San smešnog čoveka “pretvorio u  lutkarski film (Rusija,  1992).