STALJINOV ROĐENDAN, SMAK SVETA I 98 BUNKERA

Na današnji dan , 21. decembra 1878.  u varošici Gori , u Gruziji, od majke Jekatarine Geladze , kmetice po rođenju  i Visariona Džugašvilija , obućara iliti šustera po spescijalnosti,   rođen je Josif Visarionovič Džugašvili kome će kasnije dati ime Staljin, što u prevodu  na srbski znači Baš Čelik ( ruski :staь-čelik ). Na rođendan voljenog vođe  sovjetske države  , svetskg proletarijata, i inih potlačenih i obespravljenih, generalismusa  Staljina, Titovi partizani su 21. decembra 1941. formirali u Rudom  Prvu proletersku brigadu .A kasnije kad se hazjajin iz Kremlja i Valter-Tito nešto porečkaše, datum pomeriše za jedan dan ,pa se prosavljao kao dan osnovanja  JNA proslavljao ne 21. Nego 22.decembar .

Staljin, koga su intimusi poreklom iz Gruzije  zvali i Koba , požive 75 godina i grešnu ( ako je ičija bila grešna, onda je siigrno njegova ) svoju dušu ispusti 5.marata 1953.

Podanici izgradiše 98 bunkera za sap od ličnog smaka vođe im 

Za  spas od opšteg ili ličnog mu  smaka ,podanici mu  pored svega ostalog sagradiše i 98  bunkera.U nekima  od njih   moglo se naći  utočište ili sklonište  od smaka sveta koji su Maji u svom kalenedaru najavili, a televizija obeldanila  da će se zbiti, 21.  Decembra 2012., baš na Staljinov rođendan. 

 
Za spas od smaka sveta u Staljinovom bunkeru-ulaznica od pola milona rubalja 

Spas od najavljene katklizme se u najsređenijim   od 98 Staljinovih bunkera mogao obezbediti za ulaznicu od svega 500.000 rubalja  koja garantuje imaocu da će sigurno preživeti ,makar što se bude tog kobnog dana ( Staljinov  rođendan i smak sveta ,što je za mnoge isto ) dogodilo.
 

 I zaista,garancije nisu samo prazne reči.Jer za vrhovnog  glavnokomadajućeg  Crvene armije za vreme Drugog svetskog rata građeni su bunkeri koji su mogli da izdrže i udare najjačih  bombi.I to kao minimum. A kao maksimum sapasili bi se  od dolazećeg  smaka sveta.

Staljinov kabinet u metrou

Godine 1941. sitiacija u Moksvi je bila na tankoj grani  katastrofe . Nemački avioni su neprekidno  bombradovali sovjetsku prestonicu. U Moskvi i u nizu drugih gradova za vođu  su bili sagrađeni specijalni bunkeri...Prvi podzemni objekti  u kojima je za vreme rata boravio Staljin i u kojima je izvesno vreme radio  ,bio je komleks podzemnih zdanja sagrađenih u Ulici Kirova ( sad: Ulica Mjasnjicka ).Njegov radni kabinet se nalazio  na stanici  metroa «Kirovska» i bio je povezan podzemnim tunelom sa bunkerom veze i podrumom u kojoj se nalazila Vrhovna komnda, Stavka, vrhovnog komandanta.Skloništa su građene  super brzim tempom –samo tokom četiri dana i noći.Već istog dana kad je Nemačka mučki napala SSSR, 22. juna 1941. U 9 sati je bio pozvan kod Staljina Dmitrij Šadrin,zamenik  načelnika prvog odeljenja NKVD-a i postavljen mu je zadatak da» nađe takvo mesto u kome bi se bezbedno moglo skloniti od bombi i raditi «.On je zadatak na najbolji mogući način izvršio u rekordnom roku, pa mu je na banketu Staljin lično  nasuo punu čašu  konjaka  koju je Šadrin u euforiji iskapio do dna i otakičio se-svih tih dana  skoro nije mogao da zaspi, niti je što jeo.

Podzemlje Kremlja

Drugo Staljinovo sklonište bilo je završeno u Kremlju za  tri i po meseca.O tome je ovako pisala njegova kćerka Svetala Alilujeva:»Tu su bile sobe, prostorije sa drvenim panelima, veliki sto s priborom,kao u njgovoj vili u Kuncevu,isto takav nameštaj. Komandanti su se ponosili time što su bez greške  kopirali Bližnju daču.»

Pisac Konstantin Simonov je zabeležuio priču admirala Isakova o ranom kabinetu.»To je bio isto onakav kabinet kao Staljinov  u zgradi Centarlnog komiteta .Isto onakvi visko hrastovi paneli, istovetan sto,pa isti portreti Lenjina i Marksa na zidu ,   čak su  i iste zavese visile  skrivajući nepsotojeće prozore.»

«Pogreb « na dači

Treći Staljinov bunker je bio sagrađen na Bližnjoj dači u Kuncevu na dubin od 17 metara.Radovi su počeli još pre rata a završeni su 1942.Bunker je mogao da izdrži direktne udare avinskih bombi .Samo skonište od bombi je bilo napravljeno od železa i betona, a za njegovo kamufliranje korišćene su olovne šine.Sklonište je   imalo sve što je bilo potrebno za rad.U prostranoj dvorani koja je bila pregrađena od ostalih prostorija isto onakvim  drvenim panelima  kao i zidovi u Bližnjoj dači,održavani su radni dogovori pa čak i sednice.Pored nje je bila nevelika spavaća soba.Diskrecija prostorija bila je u potpunosti osigurana.

Sklonište ispod stadiona 
 

Za vreme perestrojke je  otkriven za javnost još jedan tajni Stanjinov objekat: bunker u Izmajlovu, koji je sada pretvoren u muzej.

U perodu od 1936-1939 u tom rejonu su se odvijali podzemni građevinski rdovi  na izgradnji Staljinovog bunkera i tunela, a temelj za stadion  i tribine   su služili da prikriju bunker... i da zamaskiraju aerodrom  koji bi se koristio u slučju potrebe za eventulnom evakuacijom.

U proleće 1940. Staljin je obišao Zapadni punkt, kako se zvao taj super tajni objekat, i upoznao sa sa njegovom namenom i sistemom korišćenja.
 

Danas , istina u svom originalnom vidu nije sačuvvn nijedan deo namešatja , ali je je sve restaurirano  u „staljinskom stilu „devedesetih godina. U većoj ili manjoj meri slično je   onom kako  je bilo ranije , pa su tako sala za sednice Stavke   Vrhovnog  komandanta , Staljinov kabinet,hodnik koji vodi u salu za saztanke ostali nepromenjeni.

Sala Stavke najinteresantnija s arhitektonske  tačke gledišta

S arhitektonske tačke gledišta  najnteresantnija je sala za zasedanje Stavke. To je  prostorija  sa oko 80 kvadratnih metara i visine oko pet metara.Nad stolom u vidu neprekinutot kruga  je kupola koja povećava akustična svojstva protorije.Poznato je da  Staljin nije voleo da govori glasno, a u ovoj sali su njegovnje reči mogli  čuti svu učesnici sednice.Kupola se oslanjala na moćne stubove   koji su ukrašeni kao imitacija  granita .
 

Smatra se da je Staljin u poznu jesen 1941, često boravio u  ovom bunkeru i radio u njemu.