Ugrožava li Evropu dalja dezintegracija?

Krajem ove godine u Evropi je ponovo aktivirana diskusija u vezi sa rastom separatizma i nacionalizma na prostoru EU i duž njenih spoljnih granica. Posle objavljivanja o eventualnom referendumu 2014. godine u Škotskoj po pitanju napuštanja Velike Britanije i uspeha na mesnim izborima katalonskih separatista, Srbija je pozvala novom preformatiranju Kosova. Srbska vlada je predložila međunarodnoj zajednici da promisli o pretvaranju te samoproglašene države po uzoru na bosanski ili španski model sa pruženjem najšire autonomije mesnim Srbima.

Komentar Petra Iskenderova.

Kada je srbskim vlastima postalo jasno negativno reagovanje EU, vlasti Srbije su pripremile novi dokument. Prema informacijama Agencije Frans Pres, on predviđa pružanje Srbima na Kosovu visok stepena autonomije prema modelu španske Katalonije sa pružanjem im punomoćja po svim pitanjima svakodnevnog života, obrazovanja, policije, prava, ekonomije i finansija.

Nacionalistička i separatistička raspoloženja obuhvataju i problematične zemlje EU, i države, koje se smatraju ekonomskim uzorom za braću u EU – kao što su Francuska ili Velika Britanija.

Svakako, teško da će doći nova etapa krvavog prekrojavanja evropskih granica po uzoru na bivšu Jugoslaviju ili dolazak na vlast u Grčkoj radikalnih nacionalističkih snaga. Kako je istakao u intervjuu Glasu Rusije ekspert Instituta Evrope RAN Vladislav Belov, Evropa iz druge polovine 1960-h godina, kada je u Grčkoj bio izvršen državni udar crnih pukovnika, i današnja Evrropa su različite.

- To su ipak dve različite Evrope. Svakako, i tada je bilo teško zamisliti vojni udar u Grčkoj i dolazak na vlast diktature crnih pukovnika. U današnjoj Evropi je to teže zamisliti, jer se Grčka nalazi u strukturama NATO, ona je deo evropske političke i ekonomske unije. Međutim, zaoštravanje socijalno-ekonomskih problema, kriza integracionimh procesa tradicionalno vode rastu unutarpolitičke nestabilnosti, rastu popularnosti fašističkih i levičarskoradikalnih snaga.

Zaista, lideri praktično svih separatističkih stranaka i pokreta – u Škotskoj, Kataloniji, Baskoniji ili Severnoj Italiji – koriste uglavnom parolu finansijske nezavisnosti kao sredstva rešenja socijalno-ekonomskih problema. Upravo te ideje će očito biti u osnovi referenduma o samoopredelenju Katalonije, koji, prema podacima španskog lista La Vangardia, može da bude održan 2014. godine, podsetio je u intervjuu Glasu Rusije italijanski pravnik, predstavnik nacionalnog nekomercijalnog udruženja Jedinstveni pravni prozor Frančesko d’Agata.

Dok u Evropi budu komandovale banke, nažalost, neće doći do promena u korist naroda. Ako se ta situacija sačuva, samiti EU će se ograničavati razgovorima o ekonomskoj stabilnosti, a ne svakodnevnim problemima ljudi, pitanjima borbe sa nezaposljenošću i rešenju drugih akutnih socijalnih problema. Međutim, čak i radi toga da se stvore radna mesta, neophodna je realna promena strukture EU.

Glavna opasnost za Evropu se krije u tome da danas čak ekspeditivno i dugoročno rešenje problema zone evra teško da će uterati tog džina u zajedničku evroflašu. Uzrok: nacionalitzam i separatizam očito jačaju.