15 godina sporazuma o MKS

Pre 15 godina bio je potpisan sporazum o Međunarodnoj kosmičkoj stanici civilne namene. Potpisnici su Rusija, Kanada, SAD, Japan i države Evropske kosmičke agencije. Veliki projekat naučno-tehničke saradnje ispostavio se vrlo efikasnim. U orbitalnom domu proteklih godina živelo je i radilo više od 200 zemljana iz 15 zemalja sveta.

Pregovori o MKS trajali su 5 godina. Bilo je neophodno formirati tehničku, pravnu i političku bazu za ovaploćenje projekta. Tragalo se za rešenjima koja su omogućila da se integriše naučno-tehnički potencijal zemalja učesnica. Sporazum je bio potpisan 29. januara 1998. godine u Vašingtonu, iste godine u orbitu su krenuli ruski, a zatim i američki moduli orbitalne stanice. Dve godine kasnije transportni brod Sojuz je prebacio na MKS posadu prve dugoročne ekspedicije. Ali zatim je otkriven mnogo veći resurs njene radne sposobnosti. Zato su kosmičke agencije došle do zaključka da ne postoje tehničke prepreke za produžetak roka rada stanice do 2020. godine, govori rukovodilac ruskih programa MKS, načelnik uprave pilotiranih programa Federalne kosmičke agencije Aleksej Krasnov.

- Ovo je unikalna laboratorija u orbiti. Ona objedinjuje sve najbolje što je stvarano u najrazvijenijim sa tehnološke tačke gledišta zemljama sveta. Projekat je vrlo zanimljiv i mi shvatamo da do 2020. godine, ako se ne dese neki katastrofalni događaji, na primer, sudar sa meteoritom ili nešto slično, Međunarodna kosmička stanica može da radi i njen resurs treba produžavati. Kako će biti posle 20. godine, videćemo. Mislim da ćemo za nekoliko godina razgovarati sa partnerima o tome. I već postoje osnove da se smatra da postoji interes korišćenja stanice posle 20. godine. Stanica će najverovatnije postojati dok mi ne napravimo novi potencijal. A on će se pojaviti najverovatnije početkom naredne decenije, otprilike 2022-23. godine.

Stanica teška preko 400 tona okreće se oko Zemlje na visini od oko 340 kilometara i pravi oko planete 16 okreta dnevno. U svom gotovom obliku MKS treba da se sastoji od 14 modula sa nekoliko hiljada kubnih metara zapremine. Ukupna cena projekta iznosi oko 157 milijardi američkih dolara. Za godine eksperimenata na stanici su bili dobijeni vrlo zanimljivi rezultati koji su primenjivi kako u kosmosu, tako i na zemlji. I to sasvim opravdava takav skup projekat, smatra generalni direktor Grupe Džej Si Jevgenij Černjakov.

- Sada će stanica raditi ono za šta je namenjena u prvom redu. Na njoj će se vršiti uvežbavanje dugotrajnog orbitalnog leta. Pre godinu i po dana zavrešn je eksperiment Mars-500 na teritoriji ruskog Instituta za medicinsko-biološke probleme. A sada se planira godišnja imitacija kosmičkog leta na MKS. Tamo postoje oni faktori koji nisu mogli da se imitiraju na zemlji, bestežinsko stanje i još suroviji uslovi egzistiranja.

Godišnji let na MKS planira se na proleće 2015. godine. Za njega se prirpemaju Rus Mihail Kornienko i Amerikanac Skot Keli. Podaci njihove ekspedicije mogu još preciznije da odrede mere smanjenja rizika vezanih za buduće misije na asteroide, Mesec i Mars.