Fenomen Berluskoni kao opšta svetska tendencija

Najpopularniji italijanski političar novog veka, biznismen, vlasnik fabrika, novina, parobroda, kao i ljubitelj fudbala i lepih žena Silvio Berluskoni, podigavši se iz pepela poput Feniksa, započinje novi uzlet u karijeri.

Stavši na čelo koalicije desnog centra pred parlamentarne izbore, Berluskoni daje seriju glasnih i po nečemu čak snakdaloznih izjava, umnožavajući pristalice i protivnike, ali nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Jedno od najjačih obećanja je da će uslučaju pobede vratiti Italijanima porez na nekretnine koji su platili prošle godine i koji je uvela vlada Marija Montija. Politički oponenti Berluskonija su ga odmah nazvali demagogom. A sam aktuelni premijer, profesor Monti, izjavio je da ako Berluskoni pobedi na izborima, to će biti katastrofa za Italijane. Govori ekspert Međunarodnog institua za humanitarno-politička istraživanja Vladimir Bruter.

- Čini se, sve što Berluskoni zna o ekonomskoj strategiji pokazao je kao premijer. Sa tačke gledišta narednog premijera Marija Montija, koji je bio primoran da sprovodi režim stroge štednje, sve što je činio Berluskoni čista je avantura. Nikakve strategije iza toga nema. Iza toga postoji predizborna kampanja, neophodnost da se upečatljivom frazom uveća broj pristalica. Beluskoni u tome ima prilično iskustvo. I kako smatraju italijanski analitičari, za vreme prethodnih predizbornih kampanja koje su bile za njega uspešne, Berluskoni je dobro naučio da prodaje maglu. On pokušava da to ponovi.

To što Beruslini predlaže podudara se sa željama velikog dela stanovništva, i ne samo Italije, već i drugih problematičnih zemalja EU. Tako je jug Evrope razočaran ekonomskom politikom Brisela. I Berluskoni, loveći društveno raspoloženje, daje još jedan jak predlog: izlazak Italije iz zone evra. Konkurenti su u šoku, stanovnici aplaudiraju, eksperti jednostavno plaču.

Stil Berluskonija je toliko izražajan da mnogi počinju da vide u tome hladan proračun. Njegove javne eskapade izazivaju šok evropskog establišmenta. Ali sa tačke gledišta realne politike Berluskoni je vrlo uspešna.

Izašavši netaknut iz mnogih sudskih procesa vezanih za njegov neukrotiv libido, prošavši između Scile neporavdanih nada društva i Haribde političke odgovornosti, Berluskoni se vraća u Rim, kako bi vratio sebi titulu narodnog imperatora, koji je osvojio narod obećanjem hleba i igara. Očigledno to je opšta evropska, ako ne i svetska, tendencija, koju će morati da uzimaju u obzir oni koji žele da osvoje simpatije široke publike.

Sergej Duz,