Groznica izazvana gasom iz škriljaca u Evropi bila blef

Zašto se srušila finansijska investiciona piramida izgrađena na ekspolataciji gasa iz škriljaca u SAD? Kakva je realna cena ove netradicionalne sirovine? Kome je bila povoljna groznica izazvana gasom iz škriljaca u Evropi?

Bugarska je uvela moratorijum na izviđanje gasa iz škriljaca, a Rumunija, naprotiv, od zabrane je odustala i namerava da buši pored podzemnog jezera koje deli sa Bugarskom. Poljska, Litvanija, Ukrajina nadaju se u gas iz škriljaca kao u alternativu ruskim postavkama. U Poljskoj eksploatacija gasa iz škriljaca je objavljena za prioritetni pravac energetske politike, za podršku projekata za 2013. godinu izdvojeno je 500 miliona dolara. A Nemačka i Francuska zabranjuju izviđanje netradicionalnog goriva. Zašto je u Evropi takva raznolikost odluka? Šta u stvari koči istraživanje gasa iz škriljaca? Može li on da bude pretnja dugoročnim ugovorima Gasproma?

O svemu tome razmišlja jedan od vodećih eksperata u voj oblasti, direktor inžinjersko-inovacionog centra Geogaskonsalt Valerij Nenahov.

- Što se tiče toga da je Bugarska zabranila bušenje, a Rumunija dozvolila, tu nema ekoloških problema, politička borba za birače u čistom obliku. Mada Bugari mogu da se usprotive: uništićete nam jezero! u slučaju nekotrnolisanog rasprostiranja pukotine otrovne supstance koje ulaze u vodu prilikom izdvajanja gasa mogu da dospeju u ovu akumulaciju slatke vode. Između ostalog, sve zavisi od Rumunije. Ako je ona spremna da potroši milione dolara za kompelksna geofizička istraživanja, da kupi skupu opremu, prouči planinske masive, bušotina može da se nakrivi u bilo koju stranu i da se izbegne trovanje podzemnih voda.

Istina, cena samo jednog test-bušenja iznosi 17 miliona dolara! Kako bi se ocenile industrijske rezerve, treba horizontalno probušiti zemlju na hiljade metara, razlomiti stenu uz pomoć vode pod pritiskom, ubrizgati u bušotinu specijalne tečnosti i pesak i konačno izvući kag. Voda koja se pumpa treba da ima potrebna svojstva, zato se ona „zgušnjava“ reagentima koji su u suštini otrovni. Espert razmatra:

- Šta se desilo u Teksasu na nalazištu Barnet Šel? Krave su tamo popile vodu iz artezijanske bušotine i uginule. A pojava metana u vodovodima u regionu izviđanja gasa iz škriljaca! Kad se prinese šibica slavini, voda se zapali. I to u SAD, gde su milijarde dolara potrošene na preliminarne istraživačke radove, gde je čak snimljen film Gasna zemlja (Gaslend). Istina, danas, 30 godina posle početka osvajanja nalazišta gasa iz škriljaca, Amerikanci su odustali od istraživanja. Buše i gotovo. Zašto? Zašto što gas iz škriljaca postaje nerentabilan posle troškova za izviđanje. Na prostorima američkog kontinenta to možda i može da prođe, ali ne u gusto naseljenoj Evropi.

Očigledno u Francuskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Švajcarskoj, Švedskoj opasnosti su ipak svesni. Ministar životne sredine Nemačke Petar Altmajer takođe se izrazio protiv metoda frikinga, kojim se vadi gas iz škriljaca. Ali glavna riznica gasa iz škriljaca, Poljska, puna je entuzijazma. Prema prvobitnim ocenama ovde ga ima 5,3 trilona kubnih metara. Mada je nedavno cifra bila korigovana do 1,92 triliona kubnih metara, što takođe nije malo.

Gajane Hanova,