Nuklearna eksplozija u ruskoj nauci

Već više od 10 godina na sajtu scientific.ru svake godine se objavljuje spisak ruskih naučnika koje najviše citiraju i koji rade kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu. Prva dva mesta u najsvežijem spisku zauzimaju istraživači grafena – Nobelovci Andrej Gejm i Konstantin Novoselov, koji rade na Mančesterskom univerzitetu. Dalje slede saradnici Objedinjenog instituta za nuklearna istraživanja u podmoskovskom gradu Dubna – 24 saradnika ušla u među prvih sto: najmanje sto publikacija u poslednjih 7 godina. Dalje pominju se naučnici iz Instituta za fiziku visokih energija u gradu Protvino i Instituta za nuklearnu fiziku Budker (Sibirsko odeljenje Akademije nauka).

Poslednjih godina rusko rukovodstvo daje poseban značaj razvoju nauke. Rezultat će određivati sudbinu naše državnosti, blagostanje miliona građana naše zemlje, istakao je Vladimir Putin na nedavnoj ceremoniji dodele predsedničke nagrade u oblasti nauke i inovacija za mlade naučnike za 2012. godinu.

- Nama su nesumnjivo potrebni projekti uporedivi sa onim koji s već postojali u našoj istoriji. To je i osvajanje kosmosa, i osvajanje nuklearne energije. Projekti koji su svojevremeno dali impuls praktično svim naučnim disciplinama i tehnologijama. Danas imamo relevantne argumente da kažemo: Rusija, domaća nauka sposobni su za takav proboj.

Počev od 2006. godine udeo mladih naučnika u Rusiji svake godine se uvećava za 1-1,5%. Prema međunarodnim ocenama takav priraštaj za nauku je suštinski. Starenje naučnih i radnih kadrova postalo je akutno za čivat svet još krajem 80-ih godina prošlog eka. Upravo tada se pojavio termin odliv mozgova, koji danas praktično nije aktuelan. Praksa pokazuje da se u rusku nauku sada aktivno uključuju svetski naučnici, uglavnom stu to naši sunarodnici koji se vraćaju da rade u Rusiji. Pa i u celini ruska nauka primetno se podmladila, danas više od trećine čine ljudi do 40 godina, dok je još pre 7 godina prosečni uzrast naučnika bio oko 60 godina. Zaista vodeće pozicije Rusija zauzima u nuklearnoj oblasti. Prema podacima MAGATE, broj ljudi vezanih za nuklearnu tematiku iznosi nešto više od milion u čitavom svetu. I samo u našoj zemlji u nuklearnoj grani radi oko 190 hiljada ljudi. U tom pogledu projekat ruske Silikonske doline – inovacioni centar Skolkovo, treba da psotane predvodnik domaće nuklearne nauke.

Jednom reči, nuklearna nauka je jedna od lokomitiva modernizacije zemlje i ekonomskog rasta. Naravno, uspeh ambicioznih planova Rusije zavisi u prvom redu od kvalifikovanih kadrova, koji su u stanju da pokreću teorijsku nauku, proizvode naprednu opremu i servisiraju njen rad. I kako pokazjue praksa, danas sve više mladih ruskih građana povezuje svoj život sa naukom, i kako smatraju eksperti, nije daleko vreme kada će profesija ruskog naučnika biti moderna.

Ljubov Kurjanova,