Srbsko-ruske veze na primeru grada Trstenik

Dan vinogradara koji se održava u februaru, i u čijoj organizaciji je učestvovalo Društvo srbsko-ruskog prijateljstva Pukovnik Rajevski u gradu Trstenik, bio je upečatljiv događaj u životu malog srbskog grada. On se pročuo među stanovnicima i gostima Trstenika. I želeli bismo da detaljnije ispričamo o delatnosti Društva.
O njegovim ciljevima i zadacima govori predsednik organizacije Marina Vučković.

- Cilj društva je negovanje tradicionalnih duhovnih, kulturnih i naučnih vidova saradnje između srbskog i ruskog naroda. Mi polazimo od duhovne, istorijske, civilizacijske i kulturne veze bazirane na istorodnoj slovenskoj pripadnosti, pravoslavlju i bliskosti jezika. Naše društvo sastoji iz ruskih sunarodnika i predstavnika Srbije. U društvu ima dvanaest predstavnika ruskih sunarodnika, a ostali su Srbi, koji blagonklono gledaju na Rusiju. Oni nama veoma pomažu u našem radu. Staramo se da objedinjujemo i naše sunarodnike iz bivšeg Sovjetskog Saveza. U našem društvu ima i Belorusa, i Ukrajinaca, i neki članovi iz Kazahstana. I staramo se da oni ne zaborave svoj rođeni jezik i svoju kulturu. Sad se spremamo poklade, u čemu učestvuju i srbska deca.

Društvo srbsko-ruskog prijateljstva u Trsteniku nazvano je učast pukovnika Rajevskog, koji je 1876. godine poginuo za vreme bitke u blizini susednog grada Aleksinca. Društvo poštuje sećanje na ruskog oficira, govori Marina Vučković.

- Svaku godinu, 2. septembra, mi održavamo uspomenu na pukovnika Rajevskog. Sad u selu Kaoniku učestvujemo zajedno sa opštinom Kaonik u oformljenju sobe-muzeja pukovnika Rajevskog. Mi smo stupili u kontakt sa potomcima pukovnika Rajevskog koji žive u Beogradu. I oni su nama stavili fotokopije pisama i slika. I to mi koristimo na našim izložbama, gde veoma kratko, nedelju dana, Trsteničani mogu da se upoznaju sa istorijom i životom pukovnika Rajevskog.

U našem razgovoru Marina Vučković je istakla i naučnu stranu delatnosti društva. Izmđeu ostalog bilo je reči o knjizi Vrnjački Rusi (Ruska emigracija u gradu Vrnjačka Banja), u kojoj se između ostalog sadrže i podaci o Rusima u Trsteniku.

- Nije puno istraživanja pokazano u toj knjizi. Jedan od članova našeg udruženja, doktor istorijskih nauka Jelena Špirić radila je na istraživanju na teritoriji Trstenika. Ona je našla da je prvi ruski inženjer pomagao i učestvovao u otvaranju elektrodistribucije grada Trstenik. Ruske monahinje bile su u manastiru Ljubostinje. Jedan ruski monah je četiri godine radio na restauraciji rizničke crkve. O ovom ruskom svešteniku mi smo sakupili dosta materijala, i u junu-mesecu u saradnji sa Ruskim Domom u Beogradu spremamo izložbu u Trsteniku. Na teritoriji Trstenika za vreme rata poginuo je sedam ruskih vojnika. Sad smo ta imena dali u Ruski Dom da vidimo da li živi još njihova rodbina da bi znali gde su sahranjeni ti vojnici.

Za vreme postojanja društva njegovi članovi su uspeli da ojačaju i ekonomske veze sa Rusijom. Po rečima Marine Vučković, važan sastanak održan je još u oktobru prošle godine.

- 15. oktobra prošle godine mi smo pozvali dve delegacije iz grada Vlasiha Moskovske oblasti i iz grada Aksaj Rostovske oblasti. Oni su se odazvali na naš poziv. Tema je bila međunarodni odnos između srbskog i ruskog naroda na kulturnom i ekonomskom nivou. Nima se veoma svidelo kod nas. Mi smo njima pokazali odnos Srbije prema Rusiji. U toj poseti je bio potpisan memorandum o saradnji između naših gradova. Dogovorili smo se da grad Aksaj predostavi teritoriju na kojoj Trstenik može da napravi hladnjaču da bi mogli izvoziti voće i povrće iz našeg regiona. A mi smo uglavnom poljoprivredni kraj. Dogovoreno je i o saradnji između dve škole o razmeni deca i o razmeni knjiga. Delegacije su donele veliku količinu ruskih knjiga, koje su poklonile Trsteničkoj biblioteci. U maju-mesecu planiramo da posetimo grad Aksaj i grad Vlasihu, a posle ćemo da vidimo što oni nama mogu da predlažu. Na novembar-mesec planiramo da oni opet dođe kod nas i da potpišemo bratimljenje između naših gradova.

Tako postepeno društvo srbsko-ruskog prijateljstva jača ekonomske, naučne i kulturne veze između Srbije i Rusije. Sa svoje strane želimo im uspeha!

Grigorij Sokolov,