Još jedna nova vlada

Na evropskoj političkoj karti - nova ostavka. Radi se o vladi Republike Srpske, koja ulazi u sastav Bosne i Hercegovine. Predsednik Republike Milorad Dodik je u intervjuu za AFP objasnio ovaj korak neophodnošću da se vladi „doda više energije“.

Bosanska ekonomija prolazi kroz težak period. Nivo nezaposlenosti radno sposobnog stanovništva je 42%, a skromni ekonomski rast koji je bio zabeležen tokom 2010-2011, zamenila je recesija.

Parafrazirajući klasika ruske literature Lava Tolstoja - može se reći da je svaka nesrećna vlada, nesrećna na svoj način. Sa ove tačke gledišta, premijer Republike Srpske, koji je upravo dobio otkaz, bolje je prošao od svojih kolega. I ne slučajno, Miloš Šolaja, direktor Centra za međunarodne odnose, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banja Luci, u razgovoru za „Glas Rusije“ smatra da ne bi trebalo dramtizovati događaje u BiH:

Preuzmite audio fajl

U jednoj drugoj bivšoj jugoslovenskoj republici- Sloveniji, „doajen politike“ Janez Janša je otišao pod teretom korupcionih skandala. Tokom nekoliko nedelja koaliciona vlada se polako raspadala, i tokom noći na četvrtak 28.februara, parlament ove države je objavio formiranje novog kabineta Alenke Bratušek.

Što se tiče Bugarske, i tamo loše ide vladajućoj eliti. Ostavka kabineta Bojka Borisova se dogodila nakon masovnih anti-vladinih demonstracija. Ovim elitama, njihovi birači mnogo toga zameraju, od nekompetentnosti do korupcije- primetio je za „Glas Rusije“ Dmitrij Danilov, šef odeljenja evropske bezbednosti Institua Evrope pri RAN:

- Po mom mišljenju, evropske države kao i ranije imaju taj razdor među društvom i vlašću. Stanovništvo, civilno društvo nastavlja da se sa nepoverenjem odnosi prema vlasti. Stanovništvo očekuje, da će elite nastaviti da primenjuju efikasne i dugoročne recepte za sprečavanje socijalno- ekonomskih problema. A vlast to ne može da učini zbog svoje nekompetentnosti, korumpiranosti, neodlučnosti itd..

Poslednje tendencije razvoja situacije u zemljama Centralne i Istočne Evrope neodvojivi su od širih opšte-evropskih procesa. Finansijska kriza u EU već poprima političke okvire. A to, je, dozvolite, opasnije od kolebanja kursa evra ili dividendi državnih obligacija.

Petar Iskenderov,