Evropa nije naučila lekciju iz istorije

Demoni rata u Evropi mogu ponovo da se probude. Ovako ekstravagantno, ali potpuno osnovano upozorenje izrazio je bivši šef Evropske grupe, premijer Luksemburga Žan-Klod Junker. Po njegovom mišljenju, trenutna situacija u Starom svetu neverovano podseća na početak prošlog veka. To je bilo vreme uoči Prvog svetskog rata, koji je doveo do radikalnog preuređenja celog sveta. I to ni iz daleka nije bilo nabolje.

Evropski političari sve češće iskazuju, ako ne apokaliptičke, u svakom slučaju vrlo gromoglasne i zabrinjavajuće izjave. Jedan od priznatih intelektualaca i vrlo iskusnih političara Starog sveta, Žan-Klod Junker teško da bi takve reči izgovorio bez razloga. On je previše iskusan čovek za to. Sadašnju Evropu pored spoljašnjeg bleska i blagostanja razdiru protivrečnosti. I što je najopasnije, one su sistemskog karaktera. Mogu li se ponoviti dramatični događaji jednog od najkrvavijih ratova u istoriji čovečanstva? Na ovo pitanje nema nedvosmislenog odgovora, a pretpostavki za negativni scenario ima više nego dovoljno.

Po Junkerovom mišljenju glavnu pretnju predstavlja sukob nacionalnih interesa konkurentskih ključnih evropskih država, ogroman disbalans ekonomskog i socijalno-političkog razvoja zemalja EU, kao i raslojavanje društva koje sve više napreduje. Ovakva slika primorava na periodično razmatranje mogućnosti raspada Evropske unije koji će imati nepredvidive posledice. Glavni megaprojekat druge polovine prošlog veka će u slučaju neuspeha dovesti do kardinalne promene raspodele svetskih snaga. Ipak, po mišljenju stručnjaka Centra za političke konjunkture Evgenije Vojko, rano je za paniku: trenutna situacija se unekoliko razlikuje od onoga što je bilo pre 100 godina.

- Tada je bilo jasno ko je potencijalni agresor – zemlja koja može krenuti protiv drugih evropskih država. Radi se o Nemačkoj koja se izuzetno brzo militarizovala. I zato je žarište napetosti bilo vrlo upadljivo. Danas zemlje EU sigurno ne spadaju u zemlje militarizacije. Naprotiv, postoji tendencija da se unutar EU isključi komponenta sile.

Ipak, Junker u težnjama današnjih evropskih političara vidi opasno zalaganje za usko nacionalne interese. Raste i nacionalizam na nivou svakodnevice. Ovakve centrifugalne tendencije kod njega izazivaju najveću zabrinutost. Separatistička raspoloženja u pogledu EU očigledno su pokazana na nedavnim izbornim kampanjama u Grčkoj i Italiji, gde je „hit sezone“ bila antinemačka retorika. On pominje i konflikte u Bosni i na Kosovu u kojima uloga Berlina, kao što je poznato, ni iz daleka nije bila pasivna. Bezbrižnost – to je glavna optužba Junkera upućena na adresu stanovnika kontinenta. Upravo ona je dovela do Prvog svetskog rata. I sad su, kao i u to vreme, Evropljani previše opušteni i sigurni u tesnu međusobnu povezanost država Starog sveta. Međutim, u izvesnom trenutku se može ispostaviti da je to neoprostiva zabluda.

Periodi blagostanja uvek su bremeniti skrivenim opasnostima, smatra docent MDIMO Aleksandar Tevdoj-Burmuli.

- Danas se o ratu u srednjeročnoj perspektivi teško može govoriti, ali krizne tendencije su neprimetno rasle u toku nekoliko poslednjih decenija pod velom prividnog izobilja i blagostanja. I danas su isplivale na površinu. Integracioni proces se usporava, unutar integracione grupacije se primećuje linija podele povodom daljeg zbližavanja. Međutim, skriveni antagonizam teško da će dovesti do rata u okviru EU.

Treba istaći da Junker ne govori samo o ratu u direktnom međudržavnom smislu. Rat pre svega znači kontrolu resursa. Isto tako dramatične posledice će imati i socijalne eksplozije. Upravo do njih može dovesti odricanje od politike budžetske ekonomije. Beskonačno štancovanje novih dugova i porast nezaposlenosti pre ili kasnije predstavljaće rizik u smislu uzroka revolucija u Evropi, navodi Junker u zaključku. Masovni neredi imigranata u nizu evropskih zemalja već su pokazali osnovanost ovakve uznemirenosti. Političar daje recept za to kako da se ovo izbegne: treba živeti onako kako to sredstva dozvoljavaju i sprovoditi nepopularne reforme. Međutim, ovaj model ima jednu bitnu manu – nezainteresovanost aktuelnih političara za njega. Jer, upravo obećanja o blagostanju i procvatu predstavljaju provereni način za sticanje blagonaklonosti birača. Čak i ako je to na tuđ račun.

Iljja Harlamov,