Boja detinjstva - smeđezelena

Sirijski pobunjenici se kriju iza dece kao iza živog štita, stavljaju ih u zasede, koriste kao uhode i obaveštajce. U bandama somalijskih pirata pubertetlije zauzimaju brodove na juriš i hvataju taoce. Sve su to elementi opštih tendencija kad se na nasilje navikava od detinjstva.

Turski naučnici-psiholozi s Univerziteta Bahčešehir pripremili su referat koji se bazira na rezultatima proučavanja psihe dece sirijskih izbeglica. U referatu se, između ostalog, sadrže šokantne informacije o tome da u toku sirijskog građanskog rata deca i adolescenti sve aktivnije učestvuju u ratnim dejstvima, ponekad pod pritiskom odraslih, a ponekad i dobrovoljno. Već ranije je humanitarna organizacija Save the Children dostavila podatke koji potvrđuju oko dvadeset slučajeva pogibije adolescenata direktno u bitkama.

U osnovi ratobornosti dece i adolescenata na koju danas nailazimo, nalazi se prirodna ideja zaštite svoje kuće, zaštite svog ognjišta, smatra rukovodilac Centra za istraživanje Juga Afrike Instituta za Afriku RAN Andrej Tokarev. U sva vremena dečaci su vaspitavani da budu hrabri, učeni su da koriste oružje. Jer, u detinjstvu smo se uglavnom igrali rata i vojnika, kupovali su nam puške kao igračke. Glavno je da se ovaj period završi na vreme, da se ne razvija i ne podstiče surovost, da se ne prelazi sa igara na stvarnost, istakao je Andrej Tokarev za „Glas Rusije“:

- Ovde je pre svega važna uloga roditelja i škole, u konačnom – društva. A kad toga nema, posebno u zemljama u kojima se odvijaju borbena dejstva, gde deca vide nasilje, koje stariji ne osuđuju, to takođe ulazi u naviku. I zbog toga se, po mom mišljenju, dečja piraterija u većini pojavljuje upravo u zemljama o kojima se sad svuda priča. Jer u tim zemljama odrasli su ona dojučerašnja deca koja su već iskusila vlast koju daje snaga oružja. Imaš pušku, idi i uzmi ono što ti treba, nemoj čekati da ti neko to da ili donese. Zakon džungle ili zakon pustinje podstiču decu da dobiju ono što nemaju.

Tendencija porasta takozvane dečje piraterije zaista postaje ozbiljan problem. Deca se angažuju u piratskim bandama u Nigeru, Jemenu, na Obali Slonovače i u Gvineji. Moguće je uništiti ili osujetiti gusarske grupe, najteže je stvoriti mehanizam borbe s ovom pojavom u celini, a posebno s uvlačenjem dece u nju, konstatuje stručnjak za pomorsko pravo Instituta države i prava RAN Vasilije Guculjak.

Vrlo često čak glavešine pirata shvatajući da se deca praktično ne mogu pozvati na odgovornost, ako se imaju u vidu njihove godine, koriste adolescente za ovakve poslove. Jasno je da su zaista civilizovane zemlje u kojima važe civilizovani zakoni, ovde nemoćne. Pošto krivično zakonodavstvo svake civilizovane države predviđa oslobađanje od odgovornosti ovakve maloletne prestupnike pirati se praktično kriju iza njih.

Međutim, u međunarodnoj pravnoj praksi zasad nije predviđen jasan mehanizam čak ni za kažnjavanje odraslih pirata. Zbog toga se, po pravilu, u ogromnoj većini svi uhvaćeni morski banditi šalju nazad u Somaliju, gde se odmah vraćaju prethodnom poslu. Vrlo retko se predaju sudovima Kenije ili drugih afričkih država, a još ređe im se sudi u Evropi.

Deca su uvek korišćena u različitim konfliktima, nemirima i revolucijama. Posebno masovan karakter ova pojava je poprimila u dvadesetom veku. Najčudovišniji primer su „crveni Kmeri“ u Kambodži koji su deci sugerisali mržnju prema neprijateljima režima Pola Pota. Deca su služila vojsku, nadzirala radnike na plantažama, mučila i streljala zarobljenike. Niko ne zna kako da se tako nešto spreči u budućosti. Jer, deca u potpunosti zavise od odraslih, koji često nisu u stanju da se razaberu među sobom. Preostaje nam samo da konstatujemo da sve više dece na planeti svet oko sebe vidi u kamuflažnim tonovima.

Nikita Sorokin,