Odustajanje SAD od četvrte faze PRO još ne znači amputaciju

Rusija smatra da je odustajanje SAD od četvrte faze PRO u Evropi samo tehničko kašnjenje na putu ka pozicionoj odbrani, a ne principijelna odluka. Čim SAD poprave svoj finansijski položaj i tehnički dorade sisteme za presretanje, „pauza“ će biti prekinuta. I Evropa će dobiti region PRO koji je i planirao da napravi Pentagon.

O novoj konfiguraciji sistema protivraketa u Evropi 15. marta u Vašingtonu je govorio novi ministar odbrane SAD Čak Hejgel. SAD su odlučile da zamrznu razmeštanje presretača u Poljskoj i umesto toga da se koncentrišu na zaštitu sopstvene teritorije. Na Aljasci će biti do 2017. postavljeno 14 teških protivraketa, a u Japanu napravljena još jedna radiolokaciona stanica. Istovremeno se priprema nova baza protivraketa podzemnog baziranja na Istočnoj obali SAD.

Zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabkov je izjavio danas u intervjuu za list Komersant da Moskva ne vidi kao ustupak odluku Vašingtona o četvrtoj fazi PRO. I ne vidi iza nje principijalnu promenu stava.

Većina ruskih eksperata se potpuno slaže sa takvim tumačnjenjem. Ako bi sličan prilaz govorio o tome da su SAD napustile svoju nameru, Moskva bi to pozdravila. Ali o tome nema reči, primećuje zamenik direktora ruskog Instituta za SAD i Kanadu Pavel Zolotarev.

- Prilaz uopšte ne govori o tome da su SAD u principu odustale od postavljanja pozicionog regiona PRO u Poljskoj. Zato ovde ne treba precenjivati odluku Vašingtona. Sada su u SAD problemi sa ekonomijom. Pa i sam princip adaptivnog prolaza sastoji se u tome da će se tamo pojaviti presretači onda kada se pojavio opasnost od strane Irana. Ovde principijalne promene stava nema.

Moskva smatra da zbog smanjenja budžeta Pentagona za 45 milijardi dolara, SAD su primorane da koriguju planove o PRO u Evropi. Na odluku j euticala i tehnička nespremnost onih sistema koje su SAD plairale da psotave, govori direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev.

- Čim finansijski problemi budu rešeni i tehnički napravljeni oni sistemi koji treba da budu postavljeni u Evropi, SAD će pristupiti realizaciji planova o kojima se govorilo ranije. Tačnije reč je samo o privremenom kašnjenju. A ne o nekom pružanju garancija Rusiji na kojima ona insistira. Rusija polazi od toga da su ovi planovi samo odloženi. A ako su odloženi, zašto Rusija treba da ide u susret SAD?

Sergej Rjabkov i zamenik državnog sekretara za kontrolu naoružanja Rouz Getemiler treba da se sastanu danas i sutra u Ženevi. I ovo pitanje će verovatno biti dotaknuto. U nastaloj situaciji ne treba očekivati nikakve proboje u oblasti razoružanja, uveren je Vladimir Jevsejev.

- U Rusiji se sada smatra ovako: ako su Rusija i SAD potpisale 2010. godine novi Sporazum o strateškom naoružanju u pragu, ovaj sporazum prvo treba ispuniti. Od trentuka njegovog potpisivanja do relaizacije će proći još 7 godina. zato mi sada treba da sklopimo nov sporazum.

Moskva je spremna da nastavi dijalog o razoružanju sa SAD. Ali ona će i dalje insistirati na sklapanju pravno obavezujućih sporazuma o neusmerenosti svih elemenata sistema PRO SAD protiv ruskih strateških nuklearnih snaga.

Andrej Fedjašin,