Zvezdano nebo podarilo kometu

Aktuelna godina bila je velikodušna prema ljubiteljima astronomije. Ona će im ostati u sećanju ne samo po bliskim letovima asteroida i zvezdanim kišama, već i po nekim jarkim kometama. Jedna od njih prošle nedelje se približila mladom mesecu i Jupiteru, formiravši lep trougao. Takve retke momente posebno love fotografi. Sada se kometa udaljava od Sunca, ali dobro će se videti skoro do kraja marta.

Kometu su nazvali PANSTARRS – tako se naziva teleskop na Havajima koji ju je prvi put primetio u junu 2011. godine. Od početka marta 2013. godine ona se vidi golim okom. Ipak naučnici su pogrešili kada su prognozirali da po intenzitetu PANSTARRS je mogla da se poredi sa Venerom — kometa je četiri puta slabija. I nije previše zgodna za posmatranje: na kratko se pojavljuje na nebu odmah posle zalaska Sunca i nisko iznad horizonta. Radi se o tome što vidljivost komete veoma zavisi od toga u kojoj tački orbite se nalazi Zemlja kada se kometa približava Suncu. Govori šef odeljenja za fiziku i evoluciju zvezda Astronomskog instituta RAN Dmitrij Vibe:

- Ponekada okolnosti mogu da budu povoljnije, kao što je bilo sa kometom Hjakutake 1996. godine ili sa kometom Hejla-Bopa 1997. godine kada se komete dugo vide na tamnom nebu. Ali u većini slučajeva komete se vide na nevelikom rastojanju od Sunca. Njihov intenzitet je neposredno vezan za približavanje našoj zvezdi.

Posle otkrivanja komete PANSTARRS astronomi su došli do zaključka da ona posećuje Sunčev sistem retko, ako ne prvi put. To znači da je nebesko telo doletelo iz oblaka Oorta — gigantske sfere ledenih stena koja se prostire oko Sunca na svetlosnu godinu udaljenosti. Orbita došljaka iza oblaka izgleda kao veoma razvučen oval i teško je odrediti njene parametre. Zato se naučnici ne slažu u ocenama kada će se PANSTARRS ponovo približiti Suncu. Navedene su cifre od 106 i 110 hiljada godina, pa čak i 100 miliona godina. Bilo je pretpostavki da se ona uopšte neće vratiti u Sunčev sistem, nastavlja Dmitrij Vibe:

- Sa velikom preciznošću mogu da se odrede orbite kometa koje ne odlaze daleko od Sunca. Najpoznatija od njih je Halajeva kometa. Što se dalje kometa udaljava od Sunca, to se gore određuje njena orbita. Zato ne bih rekao da razni istraživači insistiraju na raznim ocenama. Ova razlika govori o tome koliko neodređeno mi umemo da izračunavamo ovakve orbite.

Ledena jezgra kometa iz oblaka Oorta imaju karakterističnu tamnu površinu — rezultat delovanja međuzvezdanih čestica visoke energije na led. Između ostalog sa tim su vezane i greške u prognozama kako će se topiti led i uvećavati intenzitet komete prilikom približavanja Suncu. Istraživanje ovakvih tela pružilo bi važne podatke za nauku, ubeđen je sekretar za štampu Pulkovske opservatorije Sergej Smirnov.

- Dobro bi bilo imati spremne kosmičke uređaje za zbližavanje sa takvim telima. Ali zbog velike brzine sletanje i pokušaj da se uzmu uzorci supstance biće vrlo otežan. Razvojem astronavigacije bilo bi vrlo dobro presretati ovakve objekte iz oblaka Oorta.

Sada ne raduje samo PANSTARRS amatere. Oni mogu da vide kometu Lemmon retke zelene boje, kao i 4 asteroida, istina već uz teleskop. Na jesen ih očekuje jedna od najintenzivnijih kometa ISON, koja će zaseniti čak pun Mesec i videće se danju.