Kina osvaja globalno tržište oružja

Kineski zmaj je načinio novi skok na globalnim tržištima i prvi put se pojavio u prvoj petorki najvećih isporučilaca oružja. O ovome se govori u novom referatu Stokholmskog instituta za istraživanje problema sveta o trgovini oružjem za 2012. godinu. Ovo je prva promena u vodećoj petorki od vremena završetka hladnog rata. Kina je takođe postala prva azijska zemlja koja je ušla u petorku najvećih svetskih izvoznika oružja.

U periodu 2008-2012. godine po podacima ovog analitičkog centra, udeo Kine je bio 5% poslova vezanih za obično naoružanje. U prethodnih 5 godina Kina je obezbeđivala samo 2% svetskog izvoza oružja. S pete pozicije Kina je potisnula Veliku Britaniju pokazavši neviđen tempo rasta u isporukama naoružanja – 162%. To je 13 puta više od prosečnog pokazatelja bivše petorke svetskih lidera – SAD, Rusije, Nemačke, Francuske i Velike Britanije. O drugim faktorima koji su obezbedili prodor Kine, svoje mišljenje iznosi stručnjak Instituta za Daleki istok Aleksandar Larin:

- Kina ima prednost: ona prodaje jeftinije od drugih. Veoma joj je pomogla i vojno-tehnička saradnja s Rusijom, to što je kupovala oružje i dobijala licence za njegovu proizvodnju. Kina uz pomoć Rusije proizvodi savremeno artiljerijsko i taktičko raketno oružje, motore i delove za avione. Prodaja licenci je često praćena uslovom da ih Kina neće koristiti za prodaju trećim zemljama. Ali Kina je, recimo, malo menjala kalibar artiljerijskih uređaja i izlazila je na spoljna tržišta. Ova pojava se odavno zapaža.

Među većim kupcima kineskog oružja su: Pakistan, Egipat, Bangladeš, Namibija i Šri-Lanka. Samo u toku poslednjih godina Pakistan je od Kine kupio 50 lovaca JF-17, kao i 203 tenka MVT-2000. Kina je po izvozu tenkova izbila na drugo mesto u svetu posle Rusije, prestigavši Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju. Glavni kupci kineskih tenkova su afričke zemlje. Pritom Zapad, ustupivši Kini svoj prostor na ovom tržištu obavezno optužuje ovu zemlju za naoružavanje afričkih režima koji krše ljudska prava. Kina ove prekore ne prihvata pozivajući se na transparentnost poslova i strogo poštovanje međunarodnih normi za trgovinu oružjem.

Novi skok kineskog zmaja na globalno tržište oružja može predstavljati novi razlog za nervozu SAD i EU. U svojstvu kazne za kršenje u oblasti ljudskih prava one i dalje drže embargo na izvoz tehnologija dvostruke primene i savremenog naoružanja Kini. Pritom kao jedan od argumenata EU u korist podrške ovog diskriminacionog režima služi to što Kina vešto kopira zapadne tehnologije i obrasce oružja i može ponovo da ih izvozi. Dakle, i da na taj način pojača svoju konkurentsku prednost na globalnim tržištima.

Zato nije isključeno da će Nemačka i Francuska, za kojima Kina ne zaostaje mnogo na spisku svetskih izvoznika oružja, pooštriti svoje pozicije u pogledu embarga EU na isporuku savremenog oružja KNR.

Ovo može biti učinjeno i pod pritiskom SAD i njihovih saveznika u Aziji. Japan je, na primer, više puta na raznim nivoima apelovao na Brisel da ne ukida zabranu za isporuku oružja Pekingu. Japanska vlada je 18. marta Parizu uputila izraze zabrinutosti zbog ugovora koji je velika francuska brodograditeljska korporacija DCNS sklopila s Kinom. On predviđa da se Kini prodaju uređaji koji olakšavaju sletanje helikoptera na palubu u lošim vremenskim uslovima.

Natalija Kašo,