Da li će i Srbima biti konfiskovan novac u članici EU?

Pre nekoliko dana ministri finansija evrozone postigli su dogovor o pružanju pomoći Kipru uz glavni uslov da kiparske vlasti uvedu jednokratni porez na bankarske depozite, što nije ništa drugo nego konfiskacija jednog dela novca na računima u bankama. Kiparski parlament je zasad odbacio ovu ucenu iz Brisela, ali svi bankarski depoziti u ovoj zemlji su pre više dana bili zamrznuti usled čega je nastala panika među štedišama.

S obzirom da i veliki broj građana i preduzetnika iz Srbije ima otvorene račune u toj zemlji članici Evropske unije, postavlja se opravdano pitanje da li će i Srbima preko novog «evroporeza» praktički biti oduzeta značajna količina novca?

Naime, radi se o tome da su kiparske vlasti pre četiri dana, u zamenu za dobijanje 10 milijardi evra iz evropskog mehanizma za održavanje finansijske stabilnosti, donele pod pritiskom evrogrupe odluku bez presedana u evropskoj istoriji, o tome da uvedu jednokratni «porez» štedišama u kiparskim bankama. To znači da bi u skladu sa tom odlukom svi bankarski depoziti na Kipru trebalo da budu smanjeni, i to štedni ulozi do 100 hiljada evra - za oko 7%, a veći depoziti — za skoro 10%.

Zbog straha koji se tim povodom pojavio među vlasnicima računa, i radi njihove masovne želje da podignu svoja sredstva, banke su prestale sa radom sve dok se konačno ne reši pitanje spornog «poreza na depozite».

Usledile su i burne reakcije iz zemalja čiji građani i privreda imaju velike depozite na Kipru, pa je sa svoje strane Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio da bi uvođenje dodatnog poreza na bankarske depozite na Kipru bilo nepravedno, neprofesionalno i opasno rešenje.

A ruski premijer Medvedev je rekao da je mera koja je predložena pravi presedan, i predstavlja očiglednu konfiskaciju i eksproprijaciju. On ju je uporedio sa pojedinim odlukama koje su se donosile u sovjetsko vreme, i još je kazao - «Veoma su čudne i sporne odluke koje donose pojedine države članice Evropske unije, a pri tom mislim na Kipar. Kažimo otvoreno - to izgleda jednostavno kao konfiskacija tuđeg novca.»

I svi lideri kiparskih političkih partija su ocenili postupke ministara finansija zemalja evrozone, kako su se izrazili, kao «neviđenu ucenu».

A u svemu tome, posebno je važno pitanje kako bi se moguće uvođenje „poreza na depozite“ odrazilo na građane i firme iz Srbije, za koje je poznato da u velikom broju imaju svoje otvorene račune u toj ostrvskoj državi.

Po relevantnim procenama koje se najčešće mogu čuti, srbski građani drže na Kipru između pet i osam milijardi evra, što znači da bi u slučaju pristanka Kipra na taj evropski zahtev, Srbi mogli ostati bez 500 do 800 miliona evra.

Na taj način bi i njima praktično bila konfiskovana finansijska sredstva u jednoj punopravnoj članici Evropske unije, a to bi predstavljalo kršenje prava na vlasništvo.

Međutim, iako je Predsednik Kipra javno izjavio da je kiparska vlada bila prinuđena da prihvati tu odluku, jer po njemu, Kipar se na sastanku sa Evrogrupom suočio sa, kako je rekao, «već donetim odlukama i bio stavljen pred svršeni čin», ipak se pokazalo da je barem kiparski parlament imao snage da zasad odbaci takve ucene.

Ratko Paić,