Iz manastira Budisavci na Kosmetu ekumenisti prognali oca Alekseja

 Okupirane teritorije – U svežem sećanju naših posetilaca, sasvim sigurno, još uvek je događaj koji se zbio na okupiranim teritorijama 13./26. novembra 2012. godine. Tog dana je, da se podsetimo, u manastiru Budisavci proplakala ikona Presvete Bogorodice, i to u trenutku dok je Majci Božijoj, ispred ove njene svete ikone, akatist čitao jeromonah Aleksej. Otac Aleksej nam se danas javio pismom u kome nas izveštava o najnovijem zlodelu ekumenističko-novotarskih okupatora. Naime, uzurpator trona raško-prizrenske eparhije, vladika Teodosije, prognao je ovog smernog i revnosnog služitelja Božijeg iz manastira Budisavci. Podsećanja radi, na okupiranim teritorijama Sveta Liturgija se neizmenjena (onakva kakvu su je služili svi naši Sveti Oci) služi još jedino u manastirima Devič i Budisavci, gde se i dogodilo čudo plača Majke Božije. Posle ovog progona ostao je još samo Devič. Evo šta je u svom pismu napisao otac Aleksej:

Jeromonah Aleksej (Foto: Borba za veru)

„Dana 17. 03. 2013. godine u 14 časova prognan sam iz Manastira Budisavci, gde sam služio. Na isti dan 17. marta desio se i pogrom Srba na Kosovu i Metohiji. Kao što su i vladiku Artemija prognali dan pre časnog Vaskršnjeg posta tako su i mene prognali ovog 17. marta na dan poklada.

Monahinja Haritina, iz Pećke Patrijaršije, došla je u Manastir i napala me da treba da napustim Manastir zbog okupljanja naroda koji dolazi u posetu Manastiru i pokušava da Manastir oživi. Manastir tokom ove zadnje 4 godine nije bio posećivan od strane naroda koji živi van Kosova i Metohije. Ovo je velika Svetinja i želeo sam da ona bude više posećivana i više da se vodi računa o njoj. Monahinji Haritini nije odgovaralo da ovaj Manastir bude posećivan od strane vernika koji su dolazili iz daleka i pomagali ovu Svetinju. Za ove zadnje 4 godine od kako sam u ovoj Svetinji nismo dobijali nikakvu pomoć ni od strane Patrijaršije ni od države. Dobio sam akt od strane mog nadležnog episkopa Teodosija da moram da napustim Manastir Budisavci i da me premešta u Svete Arhangele kod Prizrena ne navodeći razlog zbog čega me premešta. Odobreno mi je da ove prve nedelje Časnog posta budem u Manastiru i da posle idem, ali Monahinja Haritina je došla i izbacila me iz Manastira kao da sam kriminalac, ne poštujući me kao sveštenoslužitelja i sablažnjavajući prisutni narod koji je došao u posetu ovom Manastiru. Manastir u Budisavcima je metoh Pećke patrijaršije što znači da treba da se brine za njega. Svaki put kada sam tražio pomoć za manastirske potrebe i svoje lične potrebe koje sam potrebovao zbog svoje lične bolesti koju imam. Bolujem od dijabetisa tip 1 zbog kojeg 4 puta na dan primam insulin i pijem lekove. Zbog ove bolesti sam i morao da putujem često kod doktora u Beogradu na VMA zbog kontrole i lečenja. Nikada nisam imao razumevanja od strane episkopa i od strane Patrijaršije kojoj sam služio u Manastiru Budisavci. Sve moje troškove za putovanja i lečenje su pokrivali vernici kao i danas što rade. Manastir u Budisavcima je voma siromašan i bilo mi je veoma teško služiti u njemu iz tog razloga.

Od 2000. godine od kako sam rukopoložen za jeromonaha služim Svetu Liturgiju na Svetootački način i po Kanonima naše Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve.

Svi mi koji služimo Svetu Liturgiju na ovaj način bićemo proganjani od strane svojih episkopa, što se danas i dešava. Oni nas primoravaju u pojedinim eparhijama da Svetu Liturgiju služimo novotarski. Moja velika želja i ljubav prema ovoj velikoj Svetinji su me motivisali i dali snage da ovoliko vremena i pod teškim uslovima opstanem i služim u njoj. Mnogi vernici su apelovali i molili vladiku Teodosija da ostanem u Manastiru i služim Svetu Liturgiju svake nedelje i praznika ali se vladika oglušio o molbe vernika. Uvek su nalazili razloge tokom ovih 4 godine od kako sam u Budisavcima da me izbace iz Manastira. Mnogo mi je žao zbog svega ovoga što se dešava u našoj Pravoslavnoj Crkvi i zbog naroda koji trpi sastradava sa nama. Neka nam Blagi Gospod svima nama oprosti!“