Budućnost Evrope bez Evropljana?

U Evropi raste zabrinutost povodom tendencija poslednjih godina – u dane izbora na birališta dolazi sve manje glasača.

Političari i politički tehnolozi imaju još šansi da probude birače – od 1. aprila u jedinstvenoj Evropi je započiela aktivna priprema za izbore za glavni zaonodavni organ. Do glasanja ostaje tačno godinu dana. Na izborima održanim 2009. godine na birališta je došlo svega 43% birača. I to je prosečna cifra. U Slovačkoj, recimo, odaziv je izneo svea 19,6%. Ovih dana Evropska komisija je objavila na svom Internet-sajtu obraćanje zemljama članicama EU povodom predstojećih izbora za Evropski parlament. U njemu se sadrži preporuka kako da se ova procedura učini demokratičnijom. Osim toga, Evropska komisija preporučuje nacionalnim vladama da utvrde jedinstveni dan glasanja za Evropski parlament – do sada za to se davalo četiri dana. Jedinstveni dan glasanja, kako se smatra, takođe će pomoći da se poveća odaziv birača.

Organizacione novine verovatno mogu da daju određeni efekat. Ali glavni razlog pasivnosti birača, po ocenama većine eksperata, jesete nedovoljna demokratičnost evropskih institucija, preterani birokratizam i odvojenost od realnih potreba stanovništva. U prvoj polovini prošle godine aktualna sužba za proučavanje javnog mnjenja koja deluje u okviru Evropske komisije, Evrobarometar, izvela je anketiranje građana EU da utvrdi koliko često se u njihovom vidnom polju pojavljuju političari koji predstavljaju interese njihovih zemalja na evropskom nivou. Anketiranje je imalo zatvoreni karakter, ali je procurelo u britanski Fajnenšl Tajms. Evo samo nekih cifri koje su postale izvesne. Tamo 17% Belgijanaca je moglo da se seti prezimena svog evropskog komesara – Karela de Guhta, koji odgovara za sferu trgovine. Za vrhovnog predstavnika EU za međunarodne poslove i politiku bezbednosti, baronesu Ketrin Ešton, zna svega 16% anketiranih Britanaca, a za komesara Francuske za pitanja unutrašnjih tržišta Mišela Barnijea još manje – 8 odsto Francuza.

U odvojenosti narodnih poslanika od briga građana vidi razlog pasivnosti birača šef sektora za integraciju Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose Sergej Utkin.

- Nekakve kvalitativne izmene oko stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma se nisu desile. Mnogi su polagali nade da će upravo Evropski parlament omogućiti da se osigura demokratska legitimnost koja nedostaje EU. Ali za sada ovu instituciju građani vide kao vrlo udaljenu od njihovih svakodnevnih potreba. Pa i poslanici se ne izdvajaju među političarima i činovnicima Evropske komisije. Niko ne blista orignialnošću prilaza.

Između ostalog, raspoloženja nezadovoljstva evropskom birokratijom uopšte nisu retkost među parlamentarcima. Zamenik šefa frakcije Evorpske narodne stranke Manfred Weber zalaže se na primer za smanjenje broja evropskih komesara.

Smanjenje brojnosti Evropske komisije zahtevaće promene dokumenata o EU, rekao je Weber u radijskom intervjuu. I ovde je najvažnija efikasnost na svim nivoima. ako Evropska komisija daje ukaze nacionalnim državama, neka njeni članovi rade efikasnije. Tada, prateći primer, Evropa će krenuti napred.

Vreme za buđenje birača još postoji. I ako se oni ipak probude, za koga će glasati?

Oleg Severgin,