Greška u etiketiranju ili novi prehrambeni skandal

Novi skandal na evropskom tržištu, ovoga puta na tržištu ribe. Trećina morskih proizvoda u prodavnicama i restoranima ne odgovara informaciji na pakovanju. Skupa riba se zamenjuje jeftinom, nižeg kvaliteta, naprimer umesto bakalara podmeće se pangasijus. Samo cena ostaje ista.

Potražnja ribe je mnogostruko porasla posle skandala sa mesom, kada je skoro u celoj Evropi u goveđim proizvodima otkrivena konjetina. Prodaja morskih proizvoda porasla je tokom poslednjih mesec dana za 20%. Nesavesni proizvođači nisu odoleli da se ovim posluže. Skoro celokupni asortiman ribljih proizvoda oni kupuju u azijskim zemljama kako bi uštedeli, objašnjava direktor Nacionalnog udruženja genetsku bezbednost Jelena Šarojkina.

- Prodavci se trude da kupe jeftinije proizvode. Kupuju ih u zemljama nižeg civilizacijskog nivoa iz ugla poslovne kulture. Velika količina ribe stiže iz Azije, a tamo se posluje vrlo slobodno. Određeni proizvodi se prodaju pod drugim etiketama, kako bi bili skuplji.

Zaleđeni morski proizvodi uvoze se preko Frankfurskog aerodroma, a odatle razvoze po sumermarketima. U ovaj masovni „razvoz“ često dospevaju proizvodi ne samo najboljeg kvaliteta. Kako bi se izbegle zamene, poželjno je naručiti posebnu isporuku. Međutim ne mogu svi da priušte sebi ovakvu uslugu, kaže predsednik Nacionalnog udruženja za genetsku bezbednost Aleksandar Baranov:

- Transport je skup. Prvoz robe u rashaldnim uređajima je težak i skup, a u avionima još komplikovaniji. Samo veliki restorani mogu sebi da dozvole nabavku skupe ribe. To su restorani srednje klase i višeg ranga, nikako nižeg.

Očigledno, zbog toga se falsifikovani bakalar i morski brancin u omiljenoj za Britance kobinaciji „riba i čips“ nalaze baš u restoranima brze hrane. Proces prerade prehrambenih prozvoda je toliko odmakao, da pravu ribe od falsifikata može da razlikuje samo gurman ili stručnjak, kaže predsednik uprave Međunarodne konfederacije društva potrošača Dmitrij Janin:

- Na primer, skuša može da bude obrađena na taj način da liči na filete jegulje, odnosno na skuplju vrstu ribe. Sve je moguće, aromatizovati, boje rade svoj deo posla. Očigledno da će se takve stvari nastaviti. Jer, prehrambeni proizvodi generalno poskupljuju, a proizvođači imaju sve više motiva da skupe sirovine zamenjuju jeftinim.

Pri tom dodaje stručnjak, nemoguće je da je neko počeo da se bavi promenom etiketa ribe pre mesec dana. Taj posao, pre svega, traje već nekoliko godina, ali je prevara tek sada otkrivena. Industriju ribe potresaju velike afere, čiji je cilj da se umnoži profit proizvođača. Danas su Evropljani suočeni sa glavnim problemom, naglašava Jelena Šarojkina:

- Evropa je suočena sa tim, da sistem kontrole dolaznih proizvoda nije dovoljan. Pošto su skandali u prehrambenoj industriji redovni, očigledno da evropska komisija mora da preispita ovu problematiku, pa će verovatno osmisliti novi sistem na tržištu.

Evropljani će morati da požure sa rešenjima. Sve je više primera prodaje nekvalitetnih proizvoda, a kupci sve manje veruju dobavljačima. Priča o piti sa mesom bez mesa, otrovnim mlekom u Srbiji, toksinima u španskom siru i najnoviji skandal sa konjetinom u Evopi upućuju na zaključak o modelu prehrambenih prevara u Evropi. Stručnjaci predlažu razna rešenja problema- od pažljivog provere celokupnog asortimana u prodavnicama do novog markiranja proizvoda. Treba rešiti i drugi, ništa manje važan problem - povratiti poverenje potrošača.

Aleksandra Dibiževa,