Rusija-Avganistan: ući u istu reku dva puta

Rusija ne namerava da kompenzuje svojim vojnim prisustvom u Avganistanu povlačnje NATO trupa odatle. Ali primorana je da se priprema za bilo koji scenario razvoja događaja u toj zemlji.

Već nedelju dana u štampi se razmatra verovatnoća novog obrta u razvoju situacije oko Avganistana. Reč je o mogućem povratku ruskih vojnika u ovu zemlju. Povod za ove pretpostavke bila je publikacija u nizu medija o mogućem formiranju u Avganistanu remontnih baza za servisiranje vojne tehnike sovjetske i ruske proizvodnje, uz učešće Rusije.

Ipak rusko MSP i Ministarstvo odbrane RF demantovali su postojanje sličnih planova. Tako je zamenhik ministra odbrane RF Anatolij Antonov izjavio da ni o kakvim vojnim bazama na teritoriji Avganistana nema ni govora. Sva ova saopštenja su prosto glupost.

Avganistanska armija tradicionalno koristi rusko i staro sovjetsko oružje. U svetlu povlačenja trupa NATO-a iz Avganistana, zakazanog za 2014. godinu, zaista postaje akutno pitanje neophodnosti održavanja vladine armije u borbenom stanju. Jer od toga zavisi stabilnost u zemlji. U tim ciljevima stvaranje remontnih baza delovalo bi u principu sasvim logično, smatra glavni urednik lista Nacionalna odbrana Igor Korotčenko.

- Mislim da čak one remotne baze koje budemo pravili funkcionisaće bez učešća ruskih stručnjaka. Pripremićemo Avganistance na svojoj teritoriji, dalje neka oni tamo remontuju našu staru sovjetsku tehniku. Nema govora o povratku u Avganistan, dva puta u jednu istu reku se ne ulazi.

Posle povlačenja NATO trupa 2014. godine povratak Rusije u Avganistan može da bude samo simbolično, kaže potpredsednik PIR-Centra Dmitrij Polikanov.

- Reč je naravno uglavnom o raznim programima ekonomske saradnje i vojno-tehničke saradnje kako bi se zaista pomoglo Avganistancima da sami počnu da kontrolišu sitaciju u zemlji bez sakog spoljnog mešanja. Naravno, noga ruskog vojnika ne treba da stupi na teritoriju Avganistana.

Nažalost, nikakve remontne baze, baš kao ni izgradnja novih škola, domova i dečijih igrališta u Avganistanu snagama RF nije u stanju u aktuelnoj situaciji da u zemlju donese mir. Avganistancima nisu potrebni strani mirovnjaci, ubedio se na sopstenom iskustvu oficir oružanih snaga Španije Hose Enrandes, koji je dva puta bio u Avganistanu u sastavu NATO-a.

- Rat u Avganistanu neće prestati nikad. Tamo je ogroman broj unutrašnjih konflikata među raznim etničkim grupama, od kojih svaka hoće na vlast. A to je zalog permanentnog rata. Da, ja bih hteo da vidim Avgansitan kao teritoriju mira, ali plašim se da to nije moguće. Ovu zemlju treba ostaviti na miru. Što više međunarodne snage pokušavaju da uvedu u Avganistanu red, to gore postaje.

Za nas je danas principijelno važno da stabilizacija situacije u Avganistanu u svakom slučaju bude osigurana, govori Igor Korotčenko.

- Šta će biti sa Avganistanom? Za sada su scenariji najgori mogući. Možemo samo da prognziramo šta će se desiti ako Hamid Karzaj bude svrgnut i na vlast dođu talibani. Destabilizacija, haos, a dalje izvoz islamskog estremizma u susedne regione. Očigledno će planuti srednjeazijsko podnožje Rusije.

Korotčenko je uveren da već sada treba preduzimati vojne mere. Na primer, odrađivati prebacivanje ruske jurišne avijacije i specijalaca na aerodrome Kazahstana, kako bi se u slučaju potrebe brzo i efikasno uništavale mobilne grupacije talibana.

Tako da Rusiji ne treba da se vraća u Avganistan, ali on sam može da dođe kod nas.

Nikita Sorokin, Viktor Čeburaškin,