Srbija se priključila vojnom savezu ODKB u svojstvu posmatrača

Pre nekoliko dana se obistinilo ono što smo na ovom mestu nagovestili kao realnu mogućnost još pre pola godine, a radi se o tome da se Srbija i zvanično priključila vojnom savezu ODKB u svojstvu posmatrača. To znači da je na zasedanju Saveta Parlamentarne skupštine ODKB u Sankt Peterburgu odlučeno da se delegaciji Narodne skupštine Srbije, koju je predvodio njen predsednik Nebojša Stefanović, dodeli status posmatrača u Skupštini Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

Inače, ODKB je organizacija koja vojno objedinjuje celi niz članica bivšeg SSSR-a, a osim Rusije, koja predstavlja okosnicu tog saveza, u nju su uključene i Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Tadžikistan i Uzbekistan.

Kako je prilikom sticanja statusa posmatrača izjavio predsednik srbskog parlamenta - „Srbija je zainteresovana za najozbiljniju i najaktivniju saradnju sa ovom organizacijom, zbog toga što nijedna država nije u stanju da se samostalno izbori sa izazovima savremenog sveta, kao što je terorizam“, pri čemu je imao u vidu proklamovane ciljeve postojanja ODKB-a, a to su pored zaštite teritorijalno-ekonomskog prostora zemalja učesnica i suprotstavljanje međunarodnom terorizmu, borba protiv trgovine narkoticima, nelegalnih migracija, transnacionalnog organizovanog kriminala, kao i kolektivno reagovanje na vanredne situacije i humanitarne katastrofe, te borba protiv pretnji u informatičkoj sferi.

Iako je sticanje statusa posmatrača u ODKB-u u potpunosti u skladu sa državnim stavom o vojnoj neutralnosti Srbije, i ono se ne može poistovećivati sa članstvom u toj organizaciji, u pojedinim ruskim medijima, kao na primer u Nezavisimoj Gazeti, odmah su se pojavila mišljenja pojedinih vojnih stručnjaka da i sama činjenica srbskog dolaska među posmatrače u organizaciju ODKB predstavlja veliko dostignuće Rusije u ostvarivanju njenih geopolitičkih interesa na jugu Evrope, jer se time interesovanje za rad tog odbrambenog saveza po prvi put proširilo i na zemlje izvan bivšeg Sovjetskog Saveza.

U istom kontekstu su se mogla čuti čak i takva mišljenja, poput ono generala Leonida Ivašova, da bi taj status za Srbiju mogao biti “tek prvi korak”, zato što po njemu “logika događaja ukazuje na dalje približavanje Beograda, Moskve i njenih saveznika”, a punopravno učešće Srbije u ODKB-u Ivašov ocenjuje kao “sasvim verovatno i očekivano, jer će to pomoći Srbiji da ojača svoje pozicije na Balkanu, u tom smislu i u rešavanju problema Kosova”.

A drugi vojni analitičar koji se oglasio tim povodom, kapetan Konstantin Sivkov, otišao je još dalje u komentaru da bi “raspoređivanje ruskih vojnih objekata u Srbiji, kao na primer avijacije i lansirnih rampi operativno-taktičkih raketa «Iskander», sigurno ojačalo suverenitet Srbije i postalo faktor odvraćanja, što bi učvrstilo bezbednost Beograda”.

Međutim, bez obzira na mišljenja analitičara koji se pominju u ruskoj štampi, u stvarnosti je na snazi Deklaracija o vojnoj neutralnosti koju je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 27. decembra 2007. godine, kojom je Srbija proglasila neutralnost u odnosu na sve postojeće vojne saveze.

Uostalom, kako je izjavio i sam generalni sekretar ODKB-a Nikolaj Bordjuža - rano je govoriti o punopravnom članstvu Srbije u tom vojnom savezu okupljenom oko Rusije, i pojasnio da Srbiji nije dodeljen status posmatrača u samoj organizaciji, nego samo u okvirima delatnosti njenih zakonodavnih organa.

Stoga, s obzirom da Srbija na simetričan način već duže vreme sarađuje i sa zapadnim vojnim savezom i učestvuje u Partnerstvu za mir, opšte je mišljenje da čin pristupanja Srbije ODKB-u u svojstvu posmatrača ni na koji način nije u suprotnosti sa njenom dosadašnjom državnom neutralnošću, niti sa vanblokovskim karakterom njene spoljne politike.

Ratko Paić,