Kako je Rusija optuživala Carnajeva pred CIA i šta je od toga ispalo

Tužne izjave Zubejdat Carnajeve o nevinosti njenih sinova sigurno su izazvali osećaj deža-vu kod mnogih Amerikanaca, koji se sećaju nekadašnje brojne reportaže iz Čečenije.

Slične žene su tada isto tako plakale pred kamerom i isto tako tvrdile da je taj i taj ekstremista nevin, da su mu podmetnuli krivicu, prevarili ga itd. Američki novinari su verovali tim damama. Uredništva i javno mnjenje su verovala verovatnim žrtvama – kako da ne veruju ženama, predstavnicama po svoj prilici potlačene etničke manjine? Dame u maramama, koje plaču, bile su mnogo ubedljivije od generala, javnih tužilaca ili nekih tamo činovnika u poslovnim odelima. Zbog toga su američke novine tokom više godina bile pune članaka o plemenitim ili u svakom slučaju «prevarenim» teroristima i o malom, ali hrabrom narodu koji ugnjetava Moskva.

Međutim, Boston je druga priča. Eksplozija je usmerena ne protiv Rusa, već protiv Amerikanaca. Kamere su snimile rance sa eksplozivom. Postoje i stanovnici, koji su videli Tamerlana i Džohara kako su dočekali hicima i bombama policajce, koji su pokušali da ih uhapse. «Prevarili» su teroristi sebe same – svojom podmuklošću, nezahvalnošću i prezirom prema ljudskom životu. Nadam se, da je ljudima u SAD-a, koji imaju bar neku memoriju, postalo je jasno: povezani s teroristima rodbinskim i etničkim vezama dame u maramama imaju potresan talenat autosugestije, kada pretvaraju teroriste u nevine žrtve okolnosti. Ne bi se smelo verovati svim rečima tih dama. Šteta, što to postaje jasno suviše kasno, o čemu se, između ostalog, dosta detaljno izjasnio predsednik Putin prilikom direktnog prenosa.

- Rusija je sama žrtva terorizma. Uvek sam negodovao kada su naši zapadni partneri, kao i vaši kolege iz zapadnih medija – kada su oni naše teroriste, koji su izvršili surove terorističke akcije, nazivali «ustanicima». Skoro nikad ih nisu nazivali teroristima. Međutim, problem je u tome, što su im, teroristima, pružali pomoć – informativnu, ponekad direktno, ponekad indirektno - i političku, finansijsku podršku. Takva je podrška uvek pratila njihovu delatnost na teritoriji Ruske Federacije.

Danas se u Americi vrši istraga: zašto američki specijalni resori nisu uzeli u obzir upozorenja svojih ruskih kolega da je Tamerlan Carnajev opasan radikal-islamista. Dopisnik lista «Nju-Jork tajms» Majkl Šmit je otkrio da je ustvari iz Rusije stiglo dva saopštenja. Prvo je ruska strana pokušala da ubedi u to FBI. Kada on nije našao u Tamerlanu Carnajevu ništa opasno, upozorenje o opasnosti dobila je i CIA. Međutim, ni američka obaveštajna služba nije ozbiljno prihvatila zabrinutost Rusa. Zato danas «jastrebovi» u kongresu traže strožu migracionu politiku. Odnosno, grehe braće Carnajevih moraju da plate Latinoamerikanci, Rusi, kao i drugi stranci, koji nameravaju da žive u SAD-ama. General-major Džon Altenberg u odgovoru na pitanja našeg vašingtonskog biroa preporučio je američkim senatorima, koji se ogorčeno bore za bezbednost, da ne prebacuju na imigrante greške svoje sopstvene politike.

- Razočarala me je činjenica što političari koriste taj incident da bi oponirali imigracionoj reformi u SAD-ama ili stavili je pod znak pitanja. Ta je reforma potrebna zemlji, imamo 11 miliona ljudi, koji ilegalno žive u SAD-ama. Mislim, bostonski incident ne sme da utiče na imigracionu reformu. Osim toga, nisam siguran, da je imigraciona politika taj instrument, kojim moramo da osiguramo bezbednost granica. Postoje i drugi metodi osiguranja bezbednosti – naprimer, obaveštajna služba, razmena informacija.

Svakako, tragedija u Bostonu nije posledica imigracione reforme, već rezultat konkretnih grešaka američke politike u oblasti spoljnih veza i bezbednosti. Pojednostavljeni pogled na rat u Čečeniji kao na pravedni ustanak protiv zloglasnog ruskog imperijalizma rezultirao je pogrešnim odlukama. Put u SAD je bio otvoren za bivše ekstremiste, članove takozvane «vlade» Šamila Basajeva, koji je, podsećam, bio premijer uz Mashadova. Molbe Rusije o ekstradiciji tih ljudi su bile odbijene još početkom milenija. Zato ta gospoda rado izdaju u SAD-ama uspomene – knjiga bivšeg šefa ičkerijske diplomatije Iljasa Ahmadova je izašla s predgovorom Zbigneva Bžezinskog. Davno nije tajna, koji fondovi sarađuju s bivšim čečenskim teroristima. Nije slučajnost da odmah posle terorističke akcije fond «DŽžejmstaun» nije našao ništa bolje nego da poriče vezu Carnajevыh s međunarodnim islamističkim ilegalstvomm. I to, kao dokaz toga svog ubeđenja DŽžejmstaun je još jednom objavio stare članke profesora Glina Viljemsa – predavača visoke škole, gde je studirao Džohar Carnaev, čije su priče o tobožnjim herojima, čečenskim ekstremistima mogle da podstaknu 19-godišnjeg Carnajeva za terorističku akciju. Sve to stvara nepovoljnu situaciju za saradnju između specijalnih resora Rusije i SAD, što je bio primoran da prizna i Putin prilikom direktnog prenosa:

- I ranije smo kazali da se treba baviti ne deklarisanjem zajedničkih opasnosti, već saradnjom. Ova dva zločinca su na najbolji način potvrdili pravilnost naše teze.

Radi obnavljanja kooperacije ruskih i američkih specijalnih resora ima još vreme. Međutim, vreme, koje prolazi posle bostonske terorističke akcije, smanjuje te mogućnosti. Zato o takozvanoj «vrednosnoj nesaglasnosti» naših specijalnih resora danas aktivno pišu svi ti fondovi, novine i autori – koji, prirodno, apsolutno nisu zainteresovani za rusko-američku saradnju.